eso1539sr-latn — Foto izdanje

Snimak dela planetarne magline Vreća uglja iz blizine

14. oktobar 2015.

Na ovoj slici, koju je napravila širokougaona kamera (engl. WIde Field Imager) montirana na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Sija opservatoriji u Čileu, tamne mrlje skoro u potpunosti blokiraju bogato polje zvezda. Mastiljava područja su mali delovi ogromne tamne nebule poznate pod imenom Vreća uglja, jednog od najupečatljivijih objekata svoje vrste koji se može videti golim okom. Milionima godina u budućnost, delovi Vreće uglja će se "zapaliti", baš poput fosilnog goriva po kojem su dobili naziv, sjajem mnogih mladih zvezda.

Planetarna maglina Vreća uglja se nalazi na oko 600 svetlosnih godina u sazvežđu Južnog krsta (Crux). Ovaj ogromni, sumračni objekat formira upadljivu siluetu nasuprot sjajnoj, zvezdanoj traci Mlečnog puta, te je iz ovog razloga maglina poznata ljudima južne hemisfere od kada postoji naša vrsta.

Španski istraživač Visente Janjez Prinzon je prvi zabeležio postojanje magline Vreće uglja u Evropi 1499. Vreća uglja je kasnije dobila ime Tamni Magelanov oblak - igra rečima zbog njenog tamnog izgleda u poređenju sa sjajem dva Magelanova oblaka, koji predstavljaju dve satelitske galaksije Mlečnog puta. Ove dve sjajne galaksije se jasno vide na južnom nebu i skrenule su na sebe pažnju Evropljana tokom istraživanja Ferdinanda Magelana u 16. veku. Međutim, Vreća uglja nije galaksija. Kao i druge tamne magline, ona predstavlja međuzvezdani oblak prašine, tolike debljine da sprečava da većina pozadinskoj sjaja zvezda stigne do posmatrača.

Veliki broj čestica prašine u tamnim nebulama imaju omotače zaleđene vode, azota, ugljen-monoksida i drugih jednostavnih organskih molekula. Rezultujuća zrna sprečavaju prolaz vidljive svetlosti kroz svemirski oblak. Da bi se stekao utisak o tome koliko je zaista tamna Vreća uglja, finski astronom Kalevi Matila je 1970. godine objavio studiju prema kojoj je procenio da Vreća uglja ima sjaj koji je tek 10% sjaja celog Mlećnog puta. Tek ponešto pozadinskog zračenja zvezda, međutim uspe da prođe kroz Vreću uglja, što se može jasno videti na novoj ESO fotografiji, kao i drugim posmatranjima modernih teleskopa.

Tračak svetlosti koji ipak uspe da prođe kroz maglinu ne izađe nepromenjen. Svetlost koju vidimo na ovoj slici je crvenija nego što bi uobičajeno bila. Ovo se dešava zbog prisustva prašine u oblaku koja apsorbuje i rasipa plavu svetlost zvezda više nego crvenu, bojeći zvezde u nekoliko puta jaču grimiznu boju nego što bi one drugačije bile.

Milionima godina u budućnost tamni dani Vreće uglja će biti završeni. Debeo međuzvezdani oblak kao što je Vreća uglja sadrži puno prašine i gasa - gorivo za stvaranje novih zvezda. Kako se zalutala materija u Vreći uglja bude sjedinjavala usled međusobnog gravitacionog privlačenja, zvezde će se u jednom momentu "upaliti" i komadići uglja u Vreći uglja će sagoreti, kao da ih je dotakao plamen.

	Deo planetarne magline Vreća uglja Ova slika sa Širokougaonog imidžera (engl. Wide Field Imager) montiranog na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu, pokazuje nam deo ogromnog oblaka prašine i gasa poznatog pod imenom Vreća uglja. Prašina u ovoj maglini apsorbuje i rasipa svetlost zvezda koje su iza nje. Autorska prava: ESO
	Planetarna maglina Vreća uglja u sazvežđu Južnog krsta Ova mapa poznatog sazvežđa Južnog krsta prikazuje sve zvezde koje se mogu videti golim okom na vedrom noćnom nebu. Ovo sazvežđe i njegov komšiluk predstavljaju dom ogromnoj tamnoj maglini pod nazivom Vreća uglja, koja se može lako videti bez teleskopa u vidu tamnog podrućja koje zaklanja sjaj Mlečnog puta. Pozicija specifično tamnog dela ovog oblaka, koja je detaljano fotografisana Širokouganom imidžerom (engl. Wide Field Imager) montiranog na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu, obeležena je crvenim kružićem. Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope
	Širokougaona slika dela magline Vreća uglja Ovaj bogati pejzaž predstavlja deo malog sazvežđa Južnog krsta. Veoma sjajna zvezda je Alpha Crucis, poznata i kao Acrux, jedna od četiri zvezde koje čine poznati oblik krsta. Većina gornjeg levog dela slike je ispunjena tamnim prašnjavim oblacima koji sačinjavaju ogromnu tamnu maglinu pod imenom Vreća uglja. Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgment: Davide De Martin

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike ESO La Sija opservatorije
• Slike MPG/ESO.2.2-metarskog teleskopa
• Slike sa MPG/ESO.2.2-metarskog teleskopa

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1539.