3. septembar 2014.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1427.

 Tamni oblak Lupus 4 - Kliknite da biste uvećali

Lupus 4, oblak gasa i prašine u obliku pauka, blokira svetlost zvezda na najnovijoj slici, nastaloj tokom večeri bez Mesečeve svetlosti. Iako tmuran za sada, predeli velike gustine u oblaku poput Lupusa 4 su mesta gde se rađaju nove zvezde koje će u njemu nastaviti da vode sjajan život. Wide Field Imager kamera na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu zaslužna je za ovaj novi snimak.

	Položaj oblaka Lupus 4 u sazvežđu Vuka (Lupusa)
	Širokougaoni snimak neba u okolini tamnog oblaka Lupus 4

Lupus 4 se nalazi na oko 400 svetlosnih godina od Zemlje i kao da se nalazi u raskoraku sazvežđa Vuka (Lupusa) i Uglomera. Oblak je samo jedan od nekoliko oblaka koji se nalaze u otvorenom zvezdanom jatu  pod imenomOB-grupa Škorpija-Kentaur. OB grupa je relativno mlada, razbacana asocijacija zvezda[1]. Zvezde najverovatnije imaju zajedničko poreklo u ogromnom oblaku materije.

Zbog toga što je ova grupa zvezda zajedno sa oblakom Lupus, najbliža takva skupina našem Suncu, oni predstavljaju primarnu metu za proučavanje toga kako zvezde zajedno rastu pre nego što svaka krene svojim putem. Smatra se da je Sunce, kao i većina zvezda u našoj Galaksiji, nastala u sličnom okruženju.

Američkom astronomu Edvardu Emerson Bernardu se pripisuju zasluge za najranije opise tamnog oblaka Lupusa u astronomskoj literaturi iz davne 1927. godine. Lups 3, koji se nalazi u susedstvu Lupusa 4, je najbolje proučen zahvaljujući prisustvu bar 40 zvezda koje su u povoju, a koje su nastale tokom proteklih tri miliona godina kada su upalile svoje fuzione pećnice (eso1303). Glavni izvor energije među ovim adolescentim zvezdam, poznatim i kao T Tauri zvezde, je toplota koja nastaje gravitacionim sažimanjem. Ovo je suprotno od fuzije vodonika i drugih elemenata koja napaja starije zvezde kao što je Sunce.

Opservacije hladnog i mračnog Lupusa 4 prikazale su samo nekolikoT Taurizvezda. Obećavajuća okolnost za Lupus 4, u pogledu budućeg formiranja zvezda, je gusti, centralni deo oblaka, trenutno bez zvezda. Za nekoliko miliona godina centralni deo oblaka bi trebao da se pretvori u T Tauri zvezde. Ako poredimo Lupus 3 i Lupus 4 u ovom smislu, prvi je onda stariji jer je njegov sadržaj imao više vremena da preraste u zvezde.

Koliko zvezda bi u budućnosti moglo da zasija u Lupusu 4? Teško je reći jer procena mase varira. Dve studije su se složile oko cifre od otprilike 250 masa Sunca, dok jedna druga studija, koristeći drugu metodu, procenjuje da ima mase u iznosu od oko 1600 Sunčevih masa. Kako bilo, oblak sadrži ogromnu količinu materije koja će poslužiti za formiranje velikog broja mladih i sjajnih zvezda. Kao što se i oblaci na Zemlji raziđu i naprave mesta sunčevim zracima, tako će se i ovi kosmički oblaci razići i propustiti sjajnu svetlost mladih zvezda. 

Beleške

[1] OB se odnosi na vrele, sjajne i zvezde kratkog veka spektralnih tipova O i B, koje još uvek blještavo sjaje u otvorenom jatu zvezda, dok putuje kroz našu Galaksiju Mlečni put. 

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Slike MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa
• Druge slike sa MPG/ESO 2,2-metarskog teleskopa
• Slike La Sije

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1427.