9. april 2014. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1412.

Koristeći Veoma veliki teleskop Južne evropske opservatorije u Čileu, astronomi su snimili ovu zaista sjajnu sliku planetarne magline PN A66 33 – poznatije pod imenom Abel 33. Predivni plavi balon je nastao kada je zvezda odbacila svoje spoljašnje omotače i sasvim slučajno se našla na istom pravcu sa zvezdom ispred sebe. Ceo prizor neodoljivo podseća na dijamantski verenički prsten. Ovaj kosmički dragulj je neobično simetričan, vidljiv na nebu kao objekat skoro kružnog oblika.

Većina zvezda masa približnih našem Suncu će završiti svoje živote kao beli patuljci – mala, veoma gusta i vrela nebeska tela, koja se polako hlade milijardama godina. Približavajući se finalnoj fazi svog života, zvezde odbacuju svoje atmosfere u svemir i formiraju planetarne magline - oblake gasa koji jarko sijaju i okružuju beli, zvezdani ostatak.

Slika koju je snimio Veoma veliki teleskop (VLT), prikazuje planetarnu maglinu Abel 33, neverovatno pravilnog kružnog oblika, koja je locirana nekih 2500 svetlosnih godina od Zemlje. Njen perfektno kružni oblik nije uobičajen za objekte ove vrste – u većini slučajeva nešto narušava simetriju i uzrokuje nepravilne oblike planetarnih maglina [1].

Upadljivo sjajna zvezda, koja se nalazi duž ivice magline, stvara predivnu iluziju na slici VLT-a. Ovo je naime sasvim slučajno poravnavanje nebeskih tela – zvezda zvana HD 83535 se nalazi ispred magline i to na pola puta između Abel 33 i Zemlje - na pravom mestu da ovaj pogled učini još lepšim. Udruženim snagama, HD 83535 i Abel 33 formirali su blistavi dijamantski prsten sa slike. 

Ostatak pretka Abel 33, koji će postati beli patuljak, se može videti unutar magline. Malo je izmešten iz centra i vidljiv kao sićušni biser. Uprkos tome, on je veoma sjajan – sjajniji od našeg Sunca – i emituje dovoljno ultraljubičastog zračenja da oblak odbačene atmosfere zasija [2].

Abel 33 je samo jedan od 86 objekata koji se nalaze u Abelovom katalogu planetarnih maglina iz 1966. godine, astronoma Džordža Abela. On je takođe osmatrao nebo u potrazi za jatima galaksija i sačinio je Katalog Abel od preko 4000 jata, kako sa južnog, tako i sa severnog neba.

Za potrebe ove slike korišćeni su podaci sa instrumenta FORS (FOcal Reducer and low dispresion Spectrograph) koji se nalazi na VLT-u. Podaci su dobijeni tokom ESO programa pod nazivom Kosmički dragulji [3].

Beleške

[1] Na primer, zbog načina na koji zvezda rotira ili u slučaju kada je zvezda pojedinačna, ili predstavlja sistem od dva ili više tela.

[2] Centralna zvezda izgleda kao dvostruki sistem na ovoj veoma oštroj slici. Još uvek nije jasno da li je to zaista slučaj ili samo slučajno poravnavanje zvezda.

[3] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja za cilj ima snimanje interesantnih, intrigantnih ili vizuelno privlačnih nebeskih objekata uz pomoć ESO teleskopa, u cilju edukacije i promocije astronomije. Program koristi teleskopsko vreme koje nije namenjeno za naučna istraživanja. Svi prikupljeni podaci se mogu koristiti i u naučne svrhe, a dostupni su astronomima putem ESO naučne arhive.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• ESO program Kosmički dragulji
• Slike Veoma velikog teleskopa
• Slike sa Veoma velikog teleskopa

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1412.