Stara zvezda izbacuje svoje spoljašnje slojeve, pritom stvara oblake gasa i prašine i obrazuje novo nebesko telo, maglinu PMR 1. Svemirski teleskop Džejms Veb je sve to snimio u bliskom i srednjem infracrvenom svetlu.

Različiti regioni u maglini označavaju različite faze njene evolucije. Spoljašnji omotač gasa, sastavljen uglavnom od vodonika je prvi odbačen. Unutrašnji oblak sa bogatom heterogenom strukturom sadrži smešu različitih gasova.

Po sredini magline NIRCam, Vebova bliska infracrvena kamera i MIRI, Vebov srednji infracrveni instrument su zabeležili vertikalnu tamnu traku koja bi mogla da bude povezana sa izbijanjem ili odlivom materijala iz umiruće zvezde. To se dešava kada dvostruki mlazevi izbijaju u suprotnim smerovima, što je primetno na vrhu magline, gde izgleda kao da se gas iz unutrašnjosti izbacuje napolje.

Još mnogo toga ima da se razume o ovoj maglini. Jasno je da stara zvezda sagoreva poslednje količine goriva i da se približava svom kraju. Zvezde u završnim fazama izbacuju svoje spoljašnje slojeve. U kosmičkim terminima to je dinamičan i brz proces.

Otkrio ju je u infracrvenoj svetlosti svemirski teleskop Spicer, 28.oktobra 2013. godine. Spicerov naučni tim joj je dao ime Otkrivena lobanja. Od Zemlje je udaljena oko 5000 svetlosnih godin. Širina joj je oko 2,1 svetlosne godine.

Šta će se na kraju dogoditi zavisiće od mase zvezde, koja tek treba da se odredi. Ako je dovoljno masivna, eksplodiraće kao supernova. Ako joj je masa slična masi Sunca nastaviće da odbacuje slojeve dok joj se ne ogoli jezgro i postaće beli patuljak, neveliki objekat obično veličine Zemlje, ali stotine hiljada puta masivniji. Postepeno će se hladiti tokom milijardi godina. Sijaće vidljivom svetlošću, od plavo-bele do crvene boje. Moguće je  da bude okružen prašnjavim diskovima odbačenog materijala, pa čak i ne uništenim planetama.

Izvor: ESA

SVE JE FIZIKA Miša Bracić