Ovo je oblast međuzvezdanog jonizovanog atomskog vodonika H II, uhvaćena srednjim infracrvenim instrumentom (MIRI) na ST Džejms Veb.

N79

Maglina N79 je masivni kompleks formiranja zvezda koji se prostire na oko 1630 svetlosnih godina u Velikom Magelanovom oblaku (VMO), satelitskoj galaksiji Mlečnog puta. Smatra se mlađom verzijom magline Tarantula (30 Doradus), jedne od nedavnih Vebovih meta. Efikasnost formiranja zvezda u N79 u poslednjih 500 000 godina je za faktor dva veća od one u 30 Doradusu. Ovo je jedan od tri gigantska kompleksa molekularnih oblaka nazvan N79 Jug.

Jako izraženi difrakcijski šiljci proizilaze iz dizajna teleskopa. Pojavljuju se zbog heksagonalne simetrije 18 segmenata Vebovog primarnog ogledala. Šiljci su uočljivi samo oko kompaktnih, svetlih objekata, gde svetlost dolazi iz jedne tačke. Većina galaksija, deluju kao razlivene tačke, tamnije su i prostranije od jedne zvezde, pa stoga ne pokazuju ovaj obrazac.

Vebov instrument MIRI na srednjoj infracrvenoj svetlosti otkriva dešavanja dublje u oblacima kao i ugrađene bebe zvezde. Svetlost kraće talasne dužine apsorbuju ili difuzno raspršuju zrnca prašine u maglini. Zbog toga nam N79 prikazuje užareni gas i prašinu. Neke protozvezde još uvek skrivene u toj magli se pojavljuju u ovom polju.

N79 proizvodi zvezde velikom brzinom. Hemijski sastav ovog porodilišta zvezda je sličan onima kada je Univerzum bio star samo nekoliko milijardi godina i kada je formiranje zvezda bilo na svom vrhuncu. Regioni u našoj galaksiji u kojima se formiraju zvezde imaju drugačiji hemijski sastav i ne proizvode zvezde istom brzinom kao N79. Ovo je dobra prilika da se uporedi formiranja zvezda u N79 i u udaljenim galaksijama u ranom Univerzumu.

Posmatranje N79 je deo Vebovog programa koji proučava evoluciju cirkumzvezdanih diskova i omotača zvezda u formiranju, u širokom rasponu mase i u različitim evolucionim fazama. Veb će omogućiti da se u VMO- u otkriju protoplanetarni diskovi prašine oko zvezda, koji su slični oblaku prašine od kojeg je nastao Sunčev sistem.

Sliku čini svetlo od 7,7μm (plava boja), 10μm (zeleno- plava boja), 15μm(žuta boja i 21μm (crvena bija).

Svetla mlada zvezda unutar šarene magline smeštena u gornjem levom kvadrantu je najsvetlija tačka na slici. Sija kroz slojeve belih i plavih oblaka na tamnoj pozadini sa šest velikih radijalnih difrakcijskih zraka svetlosti koji se prostiru preko cele slike. U gornjem desnom delu slike pojavljuje se deo zelenkasto-žutih oblaka. U oblacima se vide brojne svetle tačke prikazane kao slojevi šarenih pramenova. Postoji još nekoliko svetlih tačaka koje se vide kao svetle žute tačke među oblacima, kao i još jedna svetla zvezda sa manjim plavim difrakcionim šiljcima u donjem desnom uglu.

https://esawebb.org/images/potm2401a/

 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...