Galaksija M87, udaljena 55 miliona svetlosnih godina je dom supermasivne crne rupe koja je 6,5 milijardi puta masivnija od Sunca. Nova slika, po prvi put pokazuje kako se osnova mlaza povezuje sa materijom koja se vrti oko supermasivne crne rupe. Prvi njen snimak, načinjen sa Event Horizon Telescope (EHT), 2017.godine prikazuje region blizu crne rupe bez mlaza.

eso2305a

Osim što gutaju materiju u svojoj neposrednoj blizini, crne rupe izbacuju mlazove materije koji se protežu izvan galaksije. „Znamo da se mlaznjaci izbacuju iz regiona koji okružuje crne rupe“, kaže Ru-Sen Lu iz Šangajske astronomske opservatorije, „ali još uvek ne razumemo u potpunosti kako se to zapravo dešava. Da bismo ovo direktno proučavali, moramo da posmatramo poreklo mlaza, što je bliže moguće crnoj rupi."

Dok kruži oko crne rupe materija se zagreva i emituje svetlost. Crna rupa privlači deo ove svetlosti, stvarajući prstenastu strukturu oko sebe. U centru prstena je senka crne rupe, koju je prvi put snimio EHT. Ova nova slika i EHT slika kombinuju podatke snimljene sa nekoliko radio-teleskopa širom sveta. Slika objavljena danas je urađena na osnovu podataka dobijenih radio svetlom na talasnoj dužini 3,5 mm dok je slika EHT urađena na 1,3 mm. „Na ovoj talasnoj dužini se vidi kako mlaz izlazi iz prstena oko centralne supermasivne crne rupe“, kaže Tomas Krihbaum sa Instituta Maks Plank za radio astronomiju.

Veličina prstena koji posmatra GMVA mreža je otprilike 50% veća u poređenju sa slikom EHT. Na to ukazuju rezultati koji otkrivaju da više materijala pada prema crnoj rupi od onoga što se može posmatrati sa EHT. „Da bismo razumeli fizičko poreklo većeg i debljeg prstena, morali smo da koristimo kompjuterske simulacije, da testiramo različite scenarije“, objašnjava Keiiči Asada iz Academia Sinica na Tajvanu.

Ova posmatranja crne rupe M87 su rađena 2018. godine sa Global Millimeter VLBI Array (GMVA), koji se sastoji od 14 radio-teleskopa u Evropi i Severnoj Americi. Pored toga, sa GMVA su bili povezani i Grenlandski teleskop (GLT) i Atacama Large Millimeter/submilimeter Array (ALMA). ALMA se sastoji od 66 antena u čileanskoj pustinji Atakama i odigrala je ključnu ulogu u ovim zapažanjima. U mreži ovi radio-teleskopi rade zajedno kao virtuelni teleskop veličine Zemlje. Ovako velika mreža može da uoči veoma male detalje u regionu oko crne rupe M87.

Podaci koje prikupljaju svi ovi teleskopi širom sveta interferometrijski se sinhronizuju. Da bi se uhvatio stvarni oblik astronomskog objekta, važno je da su teleskopi rašireni po celoj Zemlji. GMVA teleskopi su uglavnom poređani od istoka do zapada, tako da se dodavanje ALMA na južnoj hemisferi pokazalo neophodnim za snimanje ove slike mlaza i senke crne rupe M87.

Ova mreža teleskopa će nastaviti da otkriva kako supermasivne crne rupe izbacuju mlaznice. „Planiramo da posmatramo region oko crne rupe u centru M87 na različitim radio talasnim dužinama kako bismo dalje proučavali emisiju mlaza“, kaže Eduardo Ros sa Instituta Maks Plank za radio astronomiju. Istovremene opservacije bi omogućile izdvajanje procesa koji se dešavaju u blizini supermasivne crne rupe.

https://www.eso.org/public/news/eso2305/...

   
SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 

 


Komentari

  • jevgenin2004 said More
    :D Super je tekst. hvala i jos, slicnih,... 3 sati ranije
  • Duca said More
    >Što se žena tiče, pa verujem da je...
    1 dan ranije
  • Baki said More
    Jedna od najvećih prednosti Hubble... 1 dan ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    Ovo je zanimljiva tema, i traži širu... 2 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Dao mi tekst misliti.....nisam ni... 2 dana ranije

Foto...