Astronomi su na snimcima JWST detektovali do sada najstariju crnu rupu. Nastala je oko 400 miliona godina nakon Velikog praska i još u vek je proždrljiva. 

	Ilustracija supermasivne crne rupe i njenog akrecionog diska. Zasluge: NASA/Aurore Simonnet (Sonoma State Univ.)

Unutar galaksije GN-z11 koja se nalazi u sazviježđu Veliki medved, astrofizičari su otkrili najstariju crnu rupu, čija je masa nekoliko miliona puta veća od Sunčeve. Smeštena je u centru galaksije i usisava okolnu materiju već više od 13 milijardi godina. 

Rupa je otkrivena na snimcima Džejms Veb svemirskog teleskopa (James Webb Space Telescope, JWST) tako što su naučnici detektovali njen užaren akrecioni disk. Astronomi se nadaju da će ovo otkriće doprineti odgovoru na pitanje: kako su uopšte formirane crne rupe. 

Na osnovu sadašnjeg znanja o crnim rupama naučnike iznenađuje veličina ove, za sada najstarije crne rupe. Po njima za ovakvu njenu masu bile bi joj potrebne milijarde godina za formiranje. 

Na osnovu onoga što nauka sada zna o crnim rupama, ovoj u galaksiji GN-z11bi bile potrebne milijarde godina da se formira - mnogo duže od njene sadašnje starosti. Ili to, ili da je njena halapljivost mnogo veća od uobičajene, one koju astrofizičari pretpostavljaju. 

Crna rupa raste usisavanjem materijala kao što su prašina i gas. Dok upada u crnu rupu materija stvara svetleći disk, kao onaj koji je zabeležen na prvoj slici crne rupe 2019. godine.

	Crna rupa u M87; Izvor: https://eventhorizontelescope.org/

	Galaksija GN-z11

GN-z11, jedna od prvih formiranih galaksija i manja je od naše galaksije Mliječnog puta. Veoma rane galaksije su bile izuzetno bogate gasom, i kao takve vrlo su pogodne za kreiranje i razvoj crnih rupa.  

Ali postoji ograničenje koliko brzo crna rupa može da proždire okolinu. Ako pokuša da jede brže od toga, akrecioni disk se zagreva do tačke u kojoj formira vetar energetskih čestica, čime oduvava i pomera užareni diskdalje u prostor, a time se ujedno ograničava rast crne rupe. 

Taj vetar ima i mnogo dalje dejstvo. On može da zagreje međuzvjezdani gas u čitavoj galaksiji domaćinu, čime on postaje previše topao da bi se kondenzovao i formirao zvezde.

Međutim, astrofizičari poznaju i neke slučajeve u kojima crna rupa i pored jakog vetra ipak zadržava na mestu svoj disk, što je možda i slučaj sa ovom crnom rupom o kojoj govorimo. 

Teorija poznaje i druge načine na koje neka crna rupa može da enormno naraste a sve one zahtevaju dalja istraživanja i, kako se čini, još uvek je dug put pred istraživačima da dođu do konačnih odgovora o nastanku i evoluciji crnih rupa.

Više: Astronomy