Mlečni put, naša galaksija, ima možda i stotine miliona crnih rupa, ali samo nekoliko desetina njih se odaju X zracima koje odašilju gasovi oko njih. 

Na ovoj umetničkoj slici vidi se orbite trostrukog sistema: orbite dve zvezde, prikazane plavom bojom i putanja crne rupe (crveno) ESO/L. CALÇADA

Jedna od tih nalazi se na 1000 svetlosnih godina daleko od nas i to je najbliža crna rupa za koju znamo. Ona se nalazi u zvezdanom sistemu koji se inače vidi i golim okom (magnituda +5,6). To je HR 6819 u sazvežđu Telescopium, smeštenom na južnom nebu.

Položaj HR 6819 u sazvežđu Telecopium (mapa iz programa SkySafari 6 pro)

Crna rupa je otkrivena uočavanjem pomaka u frekvenciji svetlosti obližnje zvezde. Taj fenomen je često posledica prisustva vansolarne planete, dakle nevidljivog objekta koji svojom gravitacijom izaziva blago pomeranje položaja zvezde. Ovog puta međutim pomak je suviše snažan da bi ga izazvala planeta te astronomi otuda izvlače zaključak da se radi o crnoj rupi – koja je svakako mnogo masivnija od bilo koje planete. 

Zvezdani sistem je posmatran teleskopom od 2,2 metra smeštenom u Čileu na opservatoriji La Silla kojim inače upravlja Evropska južna opservatorija. Računi su pokazali da telo koje izaziva periodično pomeranje zvezde ima masu  četiri puta veću od mase Sunca, a to u ovom slučaju može biti samo crna rupa.

Prema: Astronomy Now i Science