Znate li da ćemo se sudariti sa Velikom galaksijom u Andromedi? Hoćemo i to je izgleda sada definitivno. Buuuum i gotovo! Dobro, neće biti buuuum i to iz dva razlga. Prvo u sudarima galaksija nema fizičkog kontakta jer su zvezde sa svom svojom svitom jako udaljene od drugih zvezda sa njihom pratnjom, i drugo, zato što u svemiru nema zvuka, pa prema tome nema ni buuuum. Ali posledice su ipak dramatične po obe galaksije u sudaru. One se skroz izvitopere, iskrive, deformišu i ako u nekoj ima života potrebno je mnogo, mnogo neverovatne sreće da sve ostane po starom. U stvari, kad razmislim, nema šanse da sve ostane po starom. Život, ma koliko da je žilav ipak je jako osetljiv na promene, a u slučaju sudara galaksija promene su užasne.
***
Evo na primer da uzememo ovaj slučaj, naš sudar sa Velikom u Andromedi. Naučnici su to razradili i napravili neke animacije.
Foto: Boris Štromar |
Ova galaksija je rođena sestra našeg Mlečnog puta, samo je veća, dva ipo puta i od njenog kraja do drugog kraja treba vam 260 000 godina ako putujete brzinom svetlosti. Našu galaksiju za to vreme možete obići, dakle više nego dvaput. Ali zato je naša galaksija ugojenija, zapravo masivnija iako Andromedina ima čak trilion zvezda (dakle bar tri puta više nego ova naša). Zašto? Pa mora biti, misle astrofizičari, da naša debeljuca ima mnogo tamne materije. Za sad je tamna materija jako zgodna jer posluži za mnoga objašnjenja.
Inače ova galaksija nam je već jako blizu, pa se može videti i goim okom, kao što znate (o tome astronomi toliko toroču da svi sa stažom astronoma amatera dužim od dva meseca to moraju znati. Jednostavno, to je elementarno).
Dakle, blizu je. Na 2,5 miliona svetlosnih godina. Idemo dalje.
Dakle Andromedina galaksija će se sjuriti u našu galaksiju (i obrnuto) brzinom od 112 kilometara u sekundi, pa i više kako se budu približavale jedna drugoj. Nametljivo pitanje je kada? Paaaa, ako je sada maj 2012. odnda …. Pa za jedno pet milijardi godina. I u tom sudaru, koji će se rasteći na puno godina, jer će se verovatno nakon sudara galaksije razdvojiti, pa pnovo udariti jedna u drugi itd. i u tom sudaru, po nekim računima Sunčev sisetm bi mogao da bude bačen u jezgro galaksije i tamo spržen silnim zračenjima, ili pak da bude izbačen iz cele galaksije i prepušten beznađu beskraja svemira. Ali, mi ništa ne treba da brinemo jer ćemo znatno pre toga već ionako biti daleka prošlost. Ako nas ne ubije ništa drugo hoće samo Sunce koje će se u svojim pozni godinama naduti i pretvoriti u crvenog džina koji će progutati sve postojeće zaključno sa Marsom, pa i dalje.