Par interaktivnih galaksija Arp 142 je u vidljivoj svetlosti 2013. godine snimio ST Habl. Tada su galaksije nazvane Pingvin i Jaje.

Slika Arp 142, sa ST Džejms Veb kombinovanjem bliske i srednje infracrvene svetlosti naglašava interakciju para galaksija, levo Jaje (NGC 2937) i desno Pingvin (NGC 2936), udaljenih 326 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Njihova interakcija je pokrenuta pre 25 i 75 miliona godina, kada su spiralna galaksija Pingvin i eliptična galaksija Jaje završile svoj prvi prilaz i izazvale "vatromet" ili novu formaciju zvezda u Pingvinu. Spajanje galaksija može dovesti do formiranja hiljade novih zvezda godišnje, tokom nekoliko miliona godina. U Pingvinu se godišnje formira oko 100 do 200 zvezda. Mlečni put (koji nije u interakciji sa galaksijom iste veličine) formira otprilike do sedam novih zvezda godišnje.

Pingvin je pre njihovog prvog približavanja imao oblik spirale. Danas, njegov galaktički centar blista a razmotane ruke oblikuju, glavu, kljun, kičmu i rep. Spiralni krakovi su se odmotali, a gas i prašina su povučeni u niz pravaca. Retko se dešava da se pojedinačne zvezde sudare kada galaksije interaguju, ali to može da im remeti orbite.

Galaksije će nastaviti sa interakcijom pre nego što se za sto miliona godina spoje u jednu galaksiju.

Vebova zapažanja, kombinovanjem NIRCam (bliske infracrvene kamere) i MIRI (srednji infracrveni instrument), respektivno, jasno pokazuju zvezde i gas u plavoj izmaglici.

Kao i sve spiralne galaksije, Pingvin je veoma bogat gasom i prašinom. U gravitacionoj interakciji oblasti gasa i prašine u Pingvinu se urušavaju u talasima i formiraju zvezde u području koje izgleda kao „kljun“ i „peraja“ u njenom „repu“.

Oko novijih zvezda magličasti materijal čine molekuli policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Prašina u slabijim, dubljim narandžastim lukovima se spušta od njegovog kljuna do repnog pera.

Nasuprot tome, kompaktni oblik Jajeta ostaje nepromenjen. Kao eliptična galaksija, ispunjena je starijim zvezdama i ima mnogo manje gasa i prašine koji se mogu povući i formirati nove zvezde.

Čini se da je Pingvin daleko veći od Jajeta, ali ove galaksije imaju približno istu masu. Rastojanje između njih je oko 100.000 svetlosnih godina, što je prilično blizu u astronomskim razmerama.

Galaksija PGC 1237172, gore desno nije u ovoj interakciji. Ona je 100 miliona svetlosnih godina bliža Zemlji, prilično je mlada i obiluje novim, plavim zvezdama.

Na Vebovoj slici, u srednjem infracrvenom svetlu PGC 1237172 praktično nestaje. Ovo svetlo u velikoj meri hvata hladnije, starije zvezde i prašinu. Pošto su zvezde galaksije mlade, one se ne vide u srednjem infracrvenom svetlu.

Pozadina Vebove slike je prepuna udaljenih spiralnih i ovalnih galaksija i drugih razbacanih uokolo u vidu bezobličnih tačaka. Iako su ova posmatranja trajala samo nekoliko sati, Veb je otkrio daleko udaljenije, crvenije, i prašnjavije galaksije od prethodnih teleskopa.

Na Vebovom MIRI srednjem infracrvenom pogledu na galaksije u interakciji Arp 142 pozadina prostora je tamna prošarana svetlim, raznobojnim perlama koji predstavljaju hladnije i starije objekte, prašinu i izuzetno udaljene galaksije.

Jaje je izuzetno mali ovalni žuti oval sa providnim slojevima. Srednje infracrveno svetlo pretežno pokazuje najstarije zvezde u eliptičnoj galaksiji, koja je izgubila ili potrošila većinu svog gasa i prašine. Zbog toga se pogled toliko razlikuje od kombinovane slike, koja uključuje i blisku infracrvenu svetlost.

Oblik pingvina, desno je relativno nepromenjen. MIRI slika prikazuje izobličeni i rastegnuti gas i prašinu, kao i plavi magličasti materijal koji sadrži policiklične aromatične ugljovodonike.

Galaksiju PGC 1237172 u gornjem desnom uglu je nejasna. Ona se skoro ne vidi u srednjem infracrvenom svetlu jer su njene zvezde veoma mlade i nema mnogo prašine.

Udaljene galaksije u pozadini su crveni objekti obavijeni debelim slojevima prašine. Neke galaksije su spiralne, a druge, udaljenije su samo tačke ili mrlje. Zelene prašnjave galaksije su udaljenije. Plave galaksije su bliže. Plave tačke sa malim difrakcijskim šiljcima su zvezde.

Na Hablovoj slici u vidljivoj svetlosti, tamnosmeđa traka prašine počinje preko „kljuna“ i proteže se duž tela i leđa Pingvina. U Vebovom bliskom infracrvenom pogledu, ova traka prašine je znatno slabija.

Habl prikazuje mnoge udaljene galaksije u vidljivom svetlu. Mnoge udaljenije galaksije na Vebovoj infracrvenoj slici pokazuju osetljivost i rezoluciju Vebove bliske infracrvene kamere i prednosti infracrvenog svetla. Svetlost iz udaljenih galaksija se rasteže dok putuje kroz univerzum, tako da se značajan deo njihove svetlosti može detektovati samo na dužim talasnim dužinama.

https://webbtelescope.org/.../news.../2024/news-2024-124

https://esawebb.org/news/weic2420/

SVE JE FIZIKA Miša Bracić