TV Astronomija

Poređenje: veličine galaksija lokalne grupe

LJ 3

Galaxies Of The Local Group Size Comparison 

Lokalna grupa je grupa galaksija koja uključuje Mlečni put, u kojoj se nalazi i Zemlja. Ima ukupan prečnik od otprilike 3 megaparseka (10 miliona svetlosnih godina) i ukupnu masu reda 2×1012 solarnih masa. Sastoji se od dve kolekcije galaksija u obliku „bučice“; Mlečni put i njegovi sateliti čine jedan deo, a galaksija Andromeda i njeni sateliti čine drugi. Dve kolekcije su razdvojene za oko 800 kiloparseka i kreću se jedna prema drugoj brzinom od 123 km/s. ...

Opširnije: Poređenje: veličine galaksija lokalne grupe

Write comment (0 Comments)

Šta ako se Jupiter i Uran sudare?

JupiterUranusC 3

What If Jupiter and Uranus Collided?

"Za Uran je sve gotovo. Ledeni gigant je zaključan u kursu sudara sa kraljem svih planeta u našem Sunčevom sistemu. Jupiter. Šta bi se desilo kada bi se dve planete epsko približile? Da li bi se Uran razdvojio na komadiće? Ili bi ovaj ledeni gigant na neki način mogao zadati smrtni udarac svom gigantskom protivniku?

 

Opširnije: Šta ako se Jupiter i Uran sudare?

Write comment (0 Comments)

Stereo test tona levo i desno na frekvencijama od 50Hz do 16000Hz

TestTona 1

Stereo test tone Left and Right by frequency from 50Hz to 16000Hz

Stereo test: ton je kreiran da proveri balans između levog i desnog kanala po frekvenciji od 50hz do 16000hz, na -3dB: 50Hz, 80Hz, 120Hz, 250Hz, 500Hz, 1000Hz, 2000Hz, 5000Hz, 10000Hz, 16000Hz.

Idealno za testiranje: vufera, srednjetonaca, visokotonaca i zvučnika punog opsega

Opširnije: Stereo test tona levo i desno na frekvencijama od 50Hz do 16000Hz

Write comment (1 Comment)

Šta se sve može videti na Plutonovom noćnom nebu?

PlutonovoNebo 2

Šta se sve može videti na Plutonovom noćnom nebu?

Jednog dana u budućnosti kada čovečanstvo proširi svoje prisustvo širom sunčevog sistema u vidu kolonija, jedna od najizazovnijih destinacija će biti patuljasta planeta Pluton, I ukoliko ljudska noga ikada zakorači na njegovu površinu šta će sve moći da vidi na noćnom nebu? U ovom videu otkrićemo šta se sve može videti sa površine Plutona, i videćemo kako izgleda astronomija na samoj ivici sunčevog sistema.

Opširnije: Šta se sve može videti na Plutonovom noćnom nebu?

Write comment (0 Comments)

Šta ako ste izgubljeni u svemiru?

IzgubljeniUSvemiru 1

What If You Were Cast Off Into Space Forever? | Unveiled

"Dok je većina nas sanjarila o tome da budemo astronaut, pomisao da smo izgubljeni u svemiru je noćna mora broj jedan! Šta bi se desilo ako biste se odvojili od svoje posade i bezbednosti vaše svemirske stanice ili broda? Kako bi vaše telo reagovalo? A koliko bi ti imao vremena? Ne mnogo!

 

Opširnije: Šta ako ste izgubljeni u svemiru?

Write comment (0 Comments)

Ne, Ajnštajn nije rešio najveći problem u fizici

AjnstajnNijeResio 1

No, Einstein Didn’t Solve the Biggest Problem in Physics 

Mnogo ljudi me je zamolilo da pričam o video snimku „Da li je Ajnštajn rešio najveći problem u fizici... a nije znao za to?“ To je rasprava između Brajana Grina i naučnika koji su navodno koristili kvantni računar da otvore crvotočinu. Ali kakve to veze ima sa Ajnštajnom?

 

Opširnije: Ne, Ajnštajn nije rešio najveći problem u fizici

Write comment (0 Comments)

Šta ako svaka planeta zameni naš Mesec?

MesecZemlja 3

What If Each Planet Replaced Our Moon?

"Možemo zahvaliti Mesecu za predvidljivo vreme, okeanske struje i cirkulaciju važnih hranljivih materija. Mesec takođe pomaže u stabilizaciji nagiba Zemlje. Oduzmite Mesec, i Zemlja bi se ljuljala svuda. I to bi izazvalo ono što mogu opisati samo kao klimatske promene na steroidima. Zamislite da jednog dana pogledate u noćno nebo i vidite Mars ili Saturn tamo gde je Mesec trebalo da bude. To bi sigurno pretvorilo našu Zemlju u vanzemaljski svet. I ne samo zbog novog pogleda. Kako bi zamena Meseca promenila Zemljinu orbitu? Kojom planetom možemo bezbedno da zamenimo naš Mesec? A koja bi planeta bila najpogubnija?

 

Opširnije: Šta ako svaka planeta zameni naš Mesec?

Write comment (0 Comments)

Priča o nauci je neodvojiva od straha : : Slobodan Bubnjević | Alhemija bombe : : JPJ 171

 NaukaSB 1

Priča o nauci je neodvojiva od straha : : Slobodan Bubnjević | Alhemija bombe : : JPJ 171

Zaposlen je kao stručni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu. Pre toga je radio u Centru za promociju nauke, a još pre toga u beogradskom nedeljniku Vreme.
Popularne članke povremeno piše za američke časopise kao što je Physics Today, ali sarađuje i u brojnim domaćim medijima, kao što su RTS, Politika, Vreme, National Geographic Srbija, Klima 101 i Odiseja. Uređuje portal „Nauka kroz priče“.
Objavio je tri knjige: “Alhemija bombe” i zbirke priča „Strah od promaje“ i „Perturbacije i druge nevolje“.
Napisao je osam radio drama koje su emitovane na Radio Beogradu. ...

 

Opširnije: Priča o nauci je neodvojiva od straha : : Slobodan Bubnjević | Alhemija bombe : : JPJ 171

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Ljubiša said More
    Da, juče još jedna solarna baklja.... 2 dana ranije
  • lidija said More
    prredivno :D hvala autorima, zavidim... 3 dana ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    Odgovora ima, samo treba tragati i... 3 dana ranije
  • Serbian said More
    Vrlo bitno pitanje u svakom smislu, jer... 4 dana ranije
  • Miki said More
    U ovakvim tekstovima bi ipak trebalo... 6 dana ranije

Foto...