Privode se kraju pripreme za prvo lansiranje kosmičkog broda "Orion" koje treba da bude obavljeno decembra 2014. Medjutim, njegov prvi let sa ljudskom posadom je pomeren za 2023.
Raketa-nosača teške klase “Angara–A5”, čije je prvo lansiranje planirano u decembru 2014. sa kosmodroma Pleseck, izbaciće na geostacionarnu orbitu maketu korisnog tereta. Uz minimalne dorade, moguće je njeno korišćenje za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.
Kao što smo nagovestili, u nedavno formiranoj Objedinjenoj raketno-kosmičkoj korporaciji (ORKK) u toku su korenite promene u vrhu ruske kosmičke industrije. Prvi čovek Igor Komarov nagoveštava nastavak promena koje trebaju posrnuloj ruskoj raketno-kosmičkoj industriji da povrati vodeće pozicije u sferi budućih istraživanja kosmosa. Po njemu, kvalitet, rokovi projekata i novac su dominatni kriterijumi uspešnosti. Takodje, Igro Komaorv, iskusni biznismen i menadžer, se osvrnuo na sankcije Rusije, projektu Angara", prkomentarisao budućnost "Morskog starta" i saradnje sa ESA-om oko istraživanja Marsa.
Vitalij Lopota je 1. avgusta odstranjen sa mesta predsednika Raketno-kosmičke korporacije (RKK) "Energija", kojom je rukovodio od 2007. Očekuje se takodje smena Aleksandra Selivjorstova, prvog čoveka Centra "Hruničev".
Privode se kraju radovi na gradnji novog kineskog kosmodroma Ven Čan na ostrvu Haj Nan. Istina ima kašnjenja, tako da će prvo lansiranje sa novog kosmodroma umesto ove, biti obavlejno u prvoj polovini 2015.
Trinaestog maja 2014. imao sam čast i zadovoljstvo da prisustvujem prezentaciji Vilijema Barbera (William Barber), inženjera koji je učestvovao u projektovanju mesečevog modula (LM) kosmičkog broda “Apolo”. Pomoću LM-a su se u periodu 1969-1972. prvih dvanaest ljudi spustili na Mesec.
Vlasnik kompanije SpaceX Ilon Mask (Elon Musk) je prvi put javnosti predstavio kosmički brod Dragon V2 ("Zmaj, verzija broj dva") kojim će, ukoliko ova kompanija dobije poverenje NASA-e, američki astronauti leteti prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS).
Ambiciozni projekat vaskrsa napuštene kosmičke sonde konačno je juče krunisan uspehom. Amaterski astro-inženjeri su ponovo uspostavili kontrolu nad „Međunarodnim istraživačem Zemlje-Sunca“, lansiranim još 1978. godine
Prošle nedelje Nasin projekat za naredni marsovski lender prošao je ključne provere i konačno dobio odobrenje za početak sastavljanja letilice. Lansiranje se očekuje 2016, a zadatak je da se prouči Mersova unutrašnjost u cilju boljeg shvatanja nastanka i evolucije ove planete. Izvođač radova je „Lockheed-Martin“, a instrumente će raditi nemačka i francuska kosmička agencija.
Imaju li Rusi sopstvenu kosmičku stanicu? Pitanje je posebno dospelo u žižu interesovanja nakon zaoštrene retorike rusije sa SAD zbog sukoba u Ukrajini. Ruski segment Međunarodne orbitne stanice (ISS) trenutno se sastoji od 5 modula: „Zarja“ (FGB), „Zvezda“ (SM), „Pirs“ (SO-1), „Rassvjet“ (MIM-1) i „Poisk“ (MIM-2). U budućnosti Rusija namerava da proširi svoj doprinos sa još četiri modula: „Nauka“ (MLM), „Pričal“ (čvor) i dva NEM modula.
