28. oktobra 2014. raketa “Antares-130” kompanije “Orbital” srušila se posle samo 15 sekundi leta. To se dogodilo na rampi OA lansirnog centra MARS (Mid-atlantic Regional Spaceport), lociranog u Virdžiniji, ali samo malo pre udara o zemlju aktiviran je sistem za samouništenje, što je sprečilo ozbiljnije razaranje opreme na zemlji. U incidentu je izgubljen i brod “Cygnus Orb-3”, takođe “Orbitalov”, sa 2.296 kg korisnog tereta planiranog za Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS). Od prvog momenta se posumnjalo na pogonski agregat prvog stepena, koji se sastojao od dva motora NK-33 sovjetske proizvodnje (u SAD licenciranih pod šifrom AJ26).
Eksplozija “Antaresa” sa teretnim brodom “Cygnus Orb-3”. Na raketi je bilo i nekoliko malih satelita, kao i 18 studentskih eksperimenata.
I stvarno, nedano objavljeni službeni bilten o incidentu potvrdio je da je uzrok bio kvar motora. Konkretno, došlo je do eksplozije u turbopumpi tečnog kiseonika[1], što je izazvalo gubitak potiska motora i, konačno, dovelo do pada rakete. Na sve to se već sumnjalo, ali zašto je turbopumpa otkazala? Istražna komisija nije uspela da precizira uzroke kvara, ali ih je suzila na tri mogućnosti:
1. – Neadekvatna konstrukcija: prema izveštaju komisije, motori NK-33 nisu bili podvrgnuti pravovaljanom testiranju prilikom njihove integracije sa raketom “Antares”, niti su uzete u obzir sile tipične za tu raketu. Neusklađenost motora sa raketom mogla bi da bude razlog za nesreću (u ovom slučaju to je u nadležnosti kompanije “Orbital ATK”[2]).
Dva motora NK-33 na prvom stepenu “Antaresa”.
2. – strani objekat: noćnu moru za svakog aeronautičkog inženjera predstavljaju čestice nečistoće u turbinama za gorivo motora sa tako visokim performansama kao što je AJ26. Komisija je otkrila prisustvo titanijuma i silicijuma u delovima pumpe gde ih ne bi trebalo biti, ali nije utvrđeno da su strani objekti krivci za kvar, mada se takva mogućnost ne može u potpunosti odbaciti.
Turbopumpa motora Kuznjecovljevog motora NK-33. U radu sagorevaju kerozin i tečni kiseonik. Svojevremeno su proizvedeni za potrebe sovjetske lunarne rakete “N-1”.
Pumpe (u motoru ih ima dve) svake sekunde ubacuju u komoru sagorevanja 517,3 kg mešavine. Visina čitavog motora je 3,7 m a prečnik mlaznice 1,49 m.
3. – fabrička greška ili zamor metala turbopumpe: komisija je utvrdila defekte na turbopumpama slične onima otkrivenim na ostalim NK-33 koji su se kvarili tokom testova na zemlji. Nema dovoljno podataka da bi se odredilo da li su kvarovi nastali baš usled zamora metala nakon tolikih godina – ne treba zaboraviti da su motori proizvedeni tokom sedamdesetih za sovjetsku raketu “N-1” – ili se jednostavno radilo o fabričkoj grešci. U svakom slučaju, otkriveni defekti nisu dovoljno ozbiljni da bi se sa sugurnošću reklo da su odgovorni za nesreću.
Lansiranje “Antaresa” sa brodom “Cygnus”.
U svakom slučaju, zaključak komisije neće uticati na planove kompanije “Orbital ATK”, koja je odlučila da povuče NK-33 i zameni ih sa novim i nedavno proizvedenim ruskim motorima, RD-181[3] kompanije NPO “Energomaš” (ne treba ih brkati sa RD-180, takođe “Energomašovim” koje za rakete “Atlas V,” koristi kompanija “ULA”). Nova verzija rakete će se zvati “Antares-200” i imaće ui prvom stepenu dva motora RD-181. Upotrebom RD-181, nosivost “Antaresa” biće povećana sa 6,1 na 7 tona. Obzirom da “Antares-200” još nije spreman, teretnjaci “Cygnus OA-4” i “OA-6” biće lansirani ka ISS raketama “Atlas V”[4] u decembru, odn. martu. Prva misija “Antaresa-200” (verzija “Antares-230”) poleteće tek u maju 2016. godine i poneće u orbitu brod “Cygnus AO-5”.
Nova raketa serije “Antares-200” sa ruskim motorima RD-181.
Problemi vezani za vremešne NK-33 već su doveli do toga da i ruska kompanija “Progress” iz Samare takođe odluči da zameni te motore na svojoj raketi “Sojuz-2-1v”, mada u ovom slučaju sa motorima RD-193. Treba reći da RD-181 za budući “Antares-200” nisu ništa drugo do izvozna varijanta – pojednostavljena – motora RD-193, koji su, opet, poboljšana varijanta RD-191 koje koriste rakete “Angara”.
Uratko, izgleda da će ovo biti zbogom zauvek legendarnim NK-33, poslednjim preživelim iz davnašnjeg sovjetskog programa za letove na Mesec sa ljudskom posadom. Nekako u isto vreme kada je objavljen izveštaj komisije, pojavile su se i nekoliko novih slika incidenta. One su stvarno impresivne, iako “Antares” nije velika raketa.
Poletanje “Antaresa” sa “Cygnusom”.
Lansiranje iz druge perspektive.
Početak katastrofe.
Početak eksplozije iz druge perspektive.
“Antares” pada na rampu posle neuspešnog rada NK-33.
Raketa je uništena nekoliko metara iznad zemlje.
Zato svi lansirni centri imaju zonu bezbednosti gde se u terenutku lansiranja ne sme niko da nalazi.
Nakon eksplozije.
Rampa OA MARS sutradan.
[1] Te pumpe i jesu jedna od stvari u tom motoru koju Ameri ne mogu da „skinu“: pumpe imaju snagu 46.000 KS (!) i oko 18.500 obrtaja u minutu.
[2] Kompanija je od februara 2015. dobila naziv „Orbital ATK, Inc.“, jer je godinu dana ranije „Orbital Science Corp.“ spojena sa kompanijom „Alliant Techsystems“.
[3] Motori bazirani na slavnim čertvorokomornim RD-171, koje je inženjer Gluško konstruisao sedamdesetih godina za rakete „Energija“ i „Zenit“. Danas je verzija RD-171M najsnažniji motor na tečno gorivo, sa potisom od 740-806 tona.
[4] Letna konfiguracija će biti „401“, što znači sa „fairingom“ od 4 metra, bez bočnih bustera na čvrsto gorivo, i sa jednomotornim dodatnim stepenom „Centaur“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
