NASA je upravo dobila značajno povećanje trenutnog agencijskog budžeta, nakon što su oba doma Kongresa izglasala a Obama potpisao da ukupni troškovi zemlje u 2016. godini budu \(1,1 trilion.

Kao deo zajedničkih troškova svih ministarstava, Nasi je odobreno povećanje budžeta od skoro \)19,3 milijarde – bez pogovora veliki rezultat i značajan zaokret nakon nekoliko godina negativnog trenda.

Budžet – odn. omnibus – povećan je za nekih \(756 miliona iznad cifre od \)18,5 milijardi koju je Obamina administracija predložila za Nasu u fiskalnoj 2016. godine, i povećanje za više od \(1,2 milijarde u odnosu na važeći budžet za 2015. godinu.

Deo kosmičkih entuziasta u svetu veoma je obradovan ovom izuzetnom vešću o pozitivnom Nasinom budžetu – konano će agencija moći da pokrene problem koji je najviše boli, a to su letovi sa ljudskim posadama, a tu su i robotska istraživanja, naučna i tehnološka istraživanja i razvojni programi.

Predlog federalnih troškova je najpre prošao glasanje u Beloj kući, gde se za njega izjasnilo 316 prema 113 glasača. Onda je otišao u Senat, gde je prošao sa 65 prema 33 glasa, u jednom od poslednjih kongresnih akata ove godine pre Uskršnjih praznika. Predsednik Obama je obećao da će potpisom odobriti odluku Senata.

Nakon sporne godine visokopolitičke ravnoteže koja bi lako mogla da dovede do financijske krize, američki kongres i Obama i Bela kuća su učinili gotovo nezamislivo i odlučili da naprave kompromis i dozvole trošenje sredstava za fiskalnu 2016. čime će finansirati vladu i Nasu tokom ostatka ove budžetske sezone koja se računa od septembra 2015.

Prema najnovijem Nasinom budžetu za fiskalnu 2016. godinu, praktično svi agencijski programi biće u potpunosti ili dodatno finansirani.

Jedan od pobednika novog predračuna svakako je „Space_Launch_System“. Očigledno je da je politika umešala prste, jer je za ovaj teški lansirni sistem – koji će biti najveća raketa na svetu, sa 20% većom snagom od „Saturna V“ – odvojena \)1 milijarda, skoro 50% više od zahteva administracije od \(1,36 milijardi i više nego što su zacrtali i Bela kuća i Senat.

Prema zahtevu, od Nase se očekuje da od navedene cifre potroši najmanje \)85 miliona na finansiranje „pojačanog drugog stepena“, kako je nazvan Nasin “Exploration Upper Stage” (EUS), koji treba da bude upotrebljen u prvoj misiji “SLS” sa ljudskom posadom, a posle i u narednim misijama. Prethodno, direktori agencije su izražavali bojazan da možda novi dodatni stepen neće biti spreman na vreme za tu misiju. Međutim, povećavanjem sredstava, i zabranom trošenja novih sredstava na Interim Cryogenic Propulsion Stage – privremeni kriogeni stepen, koji bi trebalo da poleti na probnom „SLS“ letu 2018. – ovaj problem bi trebalo da se reši.

Ovako umetnik zamišlja buduće lansiranje rakete „SLS“ sa rampe 39B Kenedijevog kosmičkog centra noseći „Block 1“, inicijalnu konfiguraciju sa posadom težine 70 tona. Busteri su unapređeni od šatlova. direktor Nase je izjavio je da će unapređena raketa ovog tipa za 20 godina poneti ljude na Mars.

Sledeći dobitnik posle ovog značajnog povećanja budžeta jeste Nasin planetni naučni program. Oni će krčmiti \(1,631 milijardu, što je \)270 miliona više od zahteva administracije i \(74 miliona više nego što je htela da izdvoji Bela kuća.

U ovu cifru spada \)175 miliona za misiju na Jupiterov mesec Evropu, u koji će prema zahtevu da spada i orbiter i lender. NASA, koja je očekivala za ovu misiju samo \(30 miliona, već radi na konceptu nazvanom „Europa Clipper“, koji bi ušao u orbitu oko Jupitera a onda više puta nadletao Evropu, ali do sada nije bilo reči o lenderu.

Jedan od Nasinih najosporovanijih napora – komercijalni program sa ljudskom posadom – dobio je po najnovijem predračunu \)1,2438 milijardi, tačno onoliko koliko je zahtevala administracija. Ta sredstva bi trebala da osiguraju komercijalne sisteme koje trenutno razvijaju „Boeing“ i „SpaceX“ i spremaju ih za servis 2017. godine, i tako prekinu Nasinu zavisnost od ruskog broda „Sojuz“ za transport putnika ka i sa Međunarodne stanice. U avgustu, Nasin direktor Charles Bolden je obavestio kongres da je produžio ugovor sa Rusima o korišćenju „Sojuza“ do 2018. godine.

Državni zveštaj predlaže Nasi da povuče te pare uplaćene za te buduće letove „Sojuza“ i prebace ih na finansiranje komercijalnih letova. Kako se navodi, „sredstva predviđena ovim zakonom omogućila bi Nasi najbliži put ka nezavisnosti od Rusije, pružajući nastavak razvoja domaćih sposobnosti za lansiranje posada.“

Inženjeri su unapredili sistem „Orionove“ termičke zaštite od kako je brod prvi put poleteo u kosmos u decembru 2014. godine.

U izveštaju se takođe pominje finansiranje ključnog Nesinog elementa za buduće istraživačke planove u dubokom kosmosu, modul za stanovanje. Izveštaj nalaže Nasi da potroši „ne manje od“ \(55 miliona na „prošireni modul za stanovanje“, sa ciljem da se prototip modula pojavi do 2018. godine. NASA trenutno radi na nekoliko manjih studija takvog modula, i pregovara o razvoju objekta koji bi mogao da do sledeće decenije leti do Meseca u misiji koja bi trajala makar godinu dana.

Nisu svi Nasini programi dobili povećanje budžeta. Agencijski servisi za sigurnost i konstrukcije dobili su po \)75 miliona manje od zahteva.Kosmički tehnološki program je dobio \(686,5 miliona, \)38 miliona manje od zahtevanih, ali ipak više od onoga što ima je senat bio namenio.

Izveštaj specificira da je neophodno 20% ukupnog budžeta za kosmičku tehnologiju, \(133 miliona, uložiti u projekat za seviisiranje satelita, nazvan „Restore-L“. Taj program, baziran u Nasinom kosmičkom centru Goddard, snažno je podržala senatorka Barbara Mikulski.

Zahtev za Nasin budžet za fiskalnu 2016. godinu.

(Brojevi su dati u milionima dolara.)

Roskosmos se nada da neće biti velikog smanjenja budžeta FKP-2025

Stezanje kaiša - budžet Roskosmosa za 2016-2025.

Bela kuća predlaže povećanje budžeta NASA-e za 2016.

Budžet NASA-e za 2015. razmatra se u Kongresu

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?