Svaka od 55 godina kosmičke era ima nekoliko posebnih dogadjaja koji su je, na ovaj, ili onaj način obeležile. U tom pogledu ni 2012. nije izuzetak. Evo liste dogadjaja koji su, po mom mišljenju obeležile kosmonautiku 2012. godine.

• Smrt Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu. Legendarni astronaut je preminuo 25. avgusta 2012. posle komplikacija nastalih usled operacije na srcu koju je imao nekoliko nedelja ranije. Iako su ga zbog kontrole emocija zvali “ledeni kapetan”, Armstrong je u jednom od retkih intervjua koje je dao u šaljivom tonu odgovorio na pitanje o tome da ima onih koji još uvek misle da on u stvari nije koračao Mesecom. “Ljudi vole konspiracije, medjutim mene to toliko ne brine. Znam, jednog lepog dana, neko će ponovo otići tamo i poneti kameru koju sam zaboravio”. Pepeo Nila Armstronga je 14. septembra 2012. razasut u vode Atlantskog okeana. Smrću Armstronga (1930-2012.), u nepovrat odlazi epoha velikih dostignuća i ljudi koji su je na svojim plećima časno i odvažno nosili. “Ubedjen sam da je broj otkucaja srca svakog čoveka odredjen u trenutku njegovog rodjenja. Ne želim da znam koliko mi je još ostalo otkucaja srca u rezervi. Samo hoću da proživim život u kome je svaki udar srca – poput udara zvona”, rekao je jednom Nil Armstrong. To zvono prvog čoveka koji je kročio na jedno drugo nebesko telo i posle njegovog odlaska zvoniće dok je veka i čoveka.    
• Spuštanje rovera Curiosity na Mars korišćenjem tehnike tzv. ‘nebeskog krana’. Marsohod je sleteo upotrebom padobrana, retroraketnih motora i – a to je ono što ovu misiju čini posebnom – sajlama nebeskog krana dužine 19 metara koje su spustili rover u krater Gejl 6. avgusta 2012. Tokom prvih hemijskih analiza uzoraka tla u laboratoriji rovera po svemu sudeći otkriveni su elementi koji mogu da predstavljaju primitivne organske molekule. Ovo medjutim još nije potvrdjeno. Program misije je planiran za 669 marsijanskih dana (687 zemaljskih dana, ili jedna marsijanska godina). Za to vreme, rover treba da prevali oko 20km. Naravno, njegovi konstruktori se nadaju da će Curiosity ipak raditi znatno duže na Marsu.
• Prva posada kineske orbitalne laboratorije “Tjangun-1”. Za vreme misije kosmičkog broda « Šenžou-9 » od 16. do 29. juna, obavljena su dva spajanja sa OL « Tjangun-1 ». Tajkonauti Czin Haj Pen, Liu Van i Liu Jan (prva Kineskinja u kosmosu) su proveli deset dana na OL. Bio je to tek četvrti kineski pilotirani kosmički let, ali veliki uspeh i najava vrlo ambicioznih planova koji obuhvataju gradnju velike orbitalne stanice oko 2020.
• Spajanje prvog komercijalnog kosmičkog broda Dragon sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom. Istorijski dogadjaj se odigrao 25. maja, kada je Dragon prišao na 10 metara od MKS. Zatim ga je astronaut Donald Petit sa MKS dohvatio mehaničkom rukom i pripojio uz modul Harmony. Brodom je na MKS dostavljeno 460kg materijala, a sa nje je na Zemlju 31. maja vratio 620kg rezultata istraživanja. Kosmički brod Dragon je razvijen u kompaniji SpaceX uz podršku NASA-e u okviru komercijalnog prevoza opreme do američkog dela MKS.
• Rastanak kosmičkog aparata Dawn sa asteroidom Vesta. KA Dawn je dospeo u tzv. nisku orbitu mapiranja (LAMO) oko asteroida Vesta jula 2011. Vesta je jedan od najvećih asteroida u sunčevom sistemu (prečnika 525km) koji je otkriven pre više od 200 godina. Visina LEMO je iznosila 210km a period jednog obilaska 4.4 časa. Sa LEMO je Dawn snimao površinu asteorida, registrovao neutrone i gama-zrake za potrebe hemijskih analiza tla do dubine od jednog metra i proučavao gravitaciono polje Veste. Prvog maja 2012. Dawn je podigao orbitu do visine od 680km (tzv. HAMO2 orbita) i sa nje je tokom 40 dana nastavio istraživanja. Treća etapa manevrisanja oko asteroida započela je 25. jula a završena je 5. septembra konačnim napuštanjem gravitacionog polja Veste, kada je visina orbite povećana na više od 17000km. Posle toga, KA Dawn je prebačen na putanju leta prema patuljastoj planeti Cerera gde treba da stigne februara 2015.      
• Susret kineskog kosmičkog aparata “Čanje-2” sa asteoridom Tutatis. To je četvrta epohalna operacija koju je ovaj aparat obavio od oktobra 2010. kada je dospeo na orbitu oko Meseca. Juna 2011. “Čanje-2” (Chang’e) je napustio mesečevu orbitu i krajem avgusta dospeo u Lagranžeovu tažku L2 sistema Sunce-Zemlja. Tamo je aparat ostao osam meseci, da bi aprila 2012. bio prebačen na preletnu putanju dužine oko 10 miliona kilometara, sa parametrima – nagib 0.24^o, perihel – 1.022 astronomskih jednica i afel – 1.035 a.j. Ova putanja ga je 235 dana kasnije, 13. decembra 2012. dovela u tačku susreta sa asteroidom Tutatis dimenzija 4.5x2.4x1.9km. Kosmički aparat je proša na 3,2km od asteroida brzinom od 10.73km/s i napravio snimke njegove površine sa rezolucijom od deset metara. Tutatis je dan ranije prošao na najkraćem rastojanju od Zemlje, 6.9 miliona kilometara.
• Ulazak medjuplanetarnog aparata « Vojadžer-1 » (Voyager) u poslednju oblast sunčevog sistema. “Vojadžer-1” je ušao na tzv. « magnentni autoput », oblast koja povezuje sunčev sistem sa medjuzvezdanim prostranstvom. Lansiran pre više od 30 godina, « Vojadžer-1 » koji već osam godina leti kroz spoljašnje slojeve heliosfere, je stigao do njenih krajnjih rubova, tamo gde se « unutrašnja » i « spoljašnja » magnetna polja prepliću. Napuštanje sunčevog sistema i ulazak u medjuzvezdani prostor može doći u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina.  
• Prvo lansiranje nove evropske lake rakete-nosača Vega. Novi evropski lanser je predvidjen za lansiranje satelita mase od 300 do 2500kg na niske i solarno-sinhrone orbite. Raketa je visoka 30 metara, ima masu od 137 tona i prečnik od tri metra. Lansiranje je obavljeno iz centra u Kuruu 13. februara. Sa Vegom kompanija Arianespace je dobila nosač satelita male mase i time, uz ruske rakete “Sajuz-ST” srednje nosivosti i evropske teške RN Ariane-5 znatno pojačala pozicije na svetskom kosmičkom tržištu na kome ima liderske pozicije.    
• Usmereni pad aparata-blizanaca GRAIL na Mesec. Posle jednogodišnjeg kruženja oko Meseca i obimnog programa istraživanja koji je obuhvatio izradu najpreciznijih gravitacionih mapa našeg najbližeg nebeskog suseda, američki kosmički aparati (KA) GRAIL nazvani “Eb” (Ebb) i “Flou” (Flow) prevedeni su na putanju udara u mesečevo tle. Prvo je na Mesec na obodu kratera Goldschmidt na severnom polu pao aparat “Eb”, a 32 sekunde kasnije tamo se zario i “Flou”. Brzina udara je iznosila 1.7km/s. Mesto pada oba aparata nazvano je u čast prve Amerikanke u kosmosu Seli Rajd (Sally Ride Impact Site).
• “Brzo” spajanje u kosmosu. Automatski teretni brod “Progres M-16M” spojen je sa Medjunarodnom kosmižkom stanicom (MKS) 1. avgusta 2012. tokom četvrte orbite, samo 5 časova i 43 minuta posle lansiranja. Bilo je to deseto tzv. brzo spajanje u orbiti u istoriji kosmonautike, a prvo u poslednjih tridesetak godina (od misija na orbitalnoj stanici “Skajlab” (Skylab), tokom 1973.). U martu 2013. kosmički brod “Sajuz TMA-08M” sa tročlanom posadom će korišćenjem iste tehnike brzog spajanja pristati uz MKS manje od šest časova posle poletanja sa Bajkonura. Godinama kosmonauti lete prema orbitalnim stanicama korišenjem “spore” šeme spajanja koja traje dva dana.
• Severna Koreja lansirala prvi satelit u orbitu. Dvanaestog decembra 2012. Severna Koreja je uspešno lansirala raketu-nosač " Unha-3"  ("Galaksija-3") sa satelitom "Kvang Muongsong-3" (Kwangmyongsong - "Sjajna zvezda"). Lansiranje je obavljeno iz raketnog centra Sohe. Satelit je ušao u orbitu oko Zemlje visine 494 x 588 km. Kosmički aparat  mase 100kg je  namenjen za snimanje zemljine površine i praćenje vremenskih prilika. Time je Severna Koreja postala deseta članica "Velikog kosmičkog kluba", u kome se nalaze države koje su svojim raketama-nosačima, sa svojih kosmodroma u orbitu lansirali sopstvene satellite.  
• Liu Jan - prva Kineskinja u kosmosu. Tridesetčetvorogodišnja Liu Jan (Liu Yang), major Vazduhoplovnih snaga i jedna od dve žene-tajkonauta odabranih maja 2010, je 16. juna 2012. postala prva Kineskinja u kosmosu. Kao član posade kosmičkog broda “Šenžou-9” Liu Jan je provela 12 dana, 15 časova i 25 minuta u kosmosu, uključujući deset dana na prvoj kineskoj orbitalnoj laboratoriji « Tjangun-1 ».  
• Prvi javni konkurs za izbor novih ruskih kosmonauta. Od 1960. kada je odabrana prva grupa sovjetskih kosmonauta, izbor ljudi koji će leteti u kosmos se odvijao tajnim kanalima, izmedju vojnih pilota i inžnjera koji su učestvovali u projektovanju i testiranju kosmičke aparature. Krajem oktobra u Zvezdanom gradu predstavljeni su kandidati nove grupe ruskih kosmonauta koji su odabrani tokom prvog javnog konkursa koji je održan u periodu januar-septembar 2012. Na konkurs se prijavilo samo 304 kandidata, od kojih je na kraju odabrano osmoro kandidata, uključujući i jednu predstavnicu lepšeg pola.
• Tužni rastanci. Pored Nila Armstronga, ove 2012. oprostili smo se sa ljudima koji su, svako na svoj način obeležili kosmičku epohu. Evo tužne hronologije onih koji su nas 2012. zauvek napustilih:
• - Valerij Lindin (1942-2012.), veteran Centra upravljanja letom u Podmoskovlju preminuo je 18. januara. Lindin je takodje od 1974. izveštavao o kosmičkim letovima na stranicama "Avijacije i kosmonautike", "Zemlja i vseljenaja", "Kosmonavtika, astronomija" i "Novosti kosmonavitke".
• - Dženis Vos (Jenice Voss, 1956-2012.), žena-astronaut NASA-e od 1990-2004. i veteran pet šatl-misija, preminula je 6. februara od raka dojke u Arizoni. 
• - Vladimir Kozlov (1945-2012.), kosmonaut koji se pripremao za vojne kosmičke letove od 1970. do 1973, preminuo je 2. marta.
• - Aleksandar Jabloncev (1955-2012.) kosmonaut koji se od 1987. do 1997. pripremao za kosmičke misije na krilatom orbitalnom brodu "Buran" poginuo je 9. maja tokom demonstracionog leta putničkog aviona Sukhoi SuperJet-100 u Indoneziji. 
• - Rej Bredberi (Ray Bradbury, 1920-2012.), legendarni pisac naučno-fantastičnih romana, preminuo je 5. juna. Bredberi pripada plejadi velikana romantičara-fantasta (skupa sa Arturom Klarkom, Isakom Asimovim, Stanislavom Lemom, Robertom Šeklijem …) koji su počv od 50-tih godina prošlog veka vodili generacije čitalaca zvezdanim prostranstvima. Napisao je 27 romana i preko 600 priča, medju kojima se “Hronike sa Marsa” svrstavaju u antologije naučno-fantastičnog žanra.          
• - Alan Poindekster (Alan Poindexter, 1961-2012.) astronaut NASA-e od 1998, veteran dve šatl-misije je poginuo 1. jula u sudaru vodenih skutera kod obala Floride.
• - Ordinard Kolomijcev (1933-2012.), kosmonaut Akademije nauka SSSR je preminuo 16. jula. Doktor Kolomijcev je bio u odredu kosmonauta AN SSSR u periodu 1966-1968. kada je grupa rasformirana.
• - Seli Rajd (Sally Ride, 1951-2012.), prva Amerikanka u kosmosu, astronaut NASA-e od 1978-1987. i veteran dve šatl-misije je preminula od raka pankrease 23. jula. 
• - Mihail Lisun (1933-2012.), kosmonaut koji se od 1965. do 1989. pripremao za vojne misije na orbitalnim stanicama ‘Almaz’, preminuo je 31. jula.
• - Bernard Lovel (Sir Bernard Lovell, 1913-2012.), poznati engleski fizičar i radio-astronom, direktor opservatorije u Džodrel Benku (Jodrell Bank) od 1945. do 1980, preminuo je 6. avgusta.   
• - Aleksandar Makarov (1938-2012.), jedan od vodećih konstruktora sovjetskih raketnih motora na tečni vodonik korišćenih na RN "Energija" i savetnik generalnog direktora centra "Hruničev" preminuo je 24. avgusta. 
• - Nil Armstrong (1930-2012.), prvi čovek na Mesecu, preminuo je 25. avgusta posle operacije na srcu.
• - Boris Strugacki (1932-2012.), poznati sovjetsko/ruski pisac naučno-fantastičnih romana preminuo je 19. novembra. Sa bratom Arkadijem, Boris Strugacki je koautor klasika SF žanra kao "Put na Amalteju", "Teško je biti Bog". "Daleka duga", "Podne XXII veka" ...
• - Patrik Mur (Patrick Moore, 1923-2012.), britanski astronom, pionir izrade prvih atlasa površine Meseca, učesnik pripreme astronauta za letove na Mesec i dugogodišnji popularizator astronomije i kosmonautike (od 1957. na BBC vodio je program “Noćno nebo” - The Sky at Night) preminuo je 9. decembra.  
• - Valerij Jazdovski (1930-2012.) kosmonaut koji se od 1967. do 1982. pripremao za letove u kosmos preminuo je 10. decembra. Jazdovski je bio u osnovnoj posadi misije "Sajuz-13"decembra 1973. ali je na kosmodromu, pred lansiranje zbog nesloge medju kosmonautima došlo do njene zamene rezervnom ekipom.
• - Jesko fon Potkamer (Jesco von Puttkamer, 1933-2012.), nemačko - američki raketni inženjer, koji je od 1962. radio pod rukovodstvom legendarnog fon Brauna na projektovanju sistema mesečevih raketa-nosača serije "Saturn" i u programu "Apolo", kasnije rukovodio departmentom NASA-e za dugotrajna planiranja misija u duboki kosmos i bio savetnik direktorata NASA-e za ruski deo programa Medjunarodne kosmičke stanice, preminuo je 27. decembra u Hantsvilu. 

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!