kineskazastava-crop
Pregled vesti iz kineske kosmonautike.
1x10piksela

“Šenžou-8” – kineski kosmički brod nove generacije

shenzhou8-launch-long-march-closeup“Šenžou-8” koji je u bespilotnoj varijanti prošlog novembra obavio prvo spajanje jednog kineskog kosmičkog broda sa orbitalnom laboratorijom “Tjangun-1” je prvi tzv. serijski brod kategorije “Šenžou”. Prvih sedam letelica ove serije radjeno je u eksperimentalnim (“Šenžou-1”) i pilotiranim varijantama (iako su samo tri letela sa ljudskim posadama). Pored toga, na ovim brodovima testirani su sistemi daljinskog sondiranja Zemlje, kao i oprema za različita tehnološka i biomedicinska ispitivanja.

Na osnovu svih ovih testiranja razvijen je “Šenžou-8” koji se može smatrati prvim “kompletiranim” brodom ove porodice, tako da će budući brodovi “Šenžou” biti gotovo istovetni i leteće u kosmos sa vrlo malo modifikocija. U odnosu na prethodnike, “Šenžou-8” je najteži brod – imao je masu od 8082kg, maksimalnu dužinu 9 metara i maksimalni prečnik 2,8m.

Brod može da ponese tri čoveka i 300kg korisnog tereta, a sa orbite može da vrati na Zemlju tročlanu posadu i 50kg rezultata istraživanja. U autonomnom letu brod može da ostane do pet dana, dok u spojenom režimu do 180 dana. U cilju obavljanja svih operacija susreta i spajanja, konstruktori predvodjeni Čžan Baj Nanom su u konstrukciju broda uneli preko 100 novina koje su se odnosile na oko 300 pribora i sistema. Orbitalni modul je snabdeven uredjajem za spajanje tipa APAS sa prelaznim tunelom prečnika 80cm. Pogonski sistem je dopunjen sa dvanaest mikromotora koji kontrolišu male promene položaje i brzine broda.

Agregat za spajanje obezbedjuje spajanje uz bočno rastojanje od uredjaja na pasivnoj letelici od 180mm, uz uglovnu razliku medju centralnim osama oba agregata do pet stepeni. Dozvoljena brzina u trenutku kontakta agregata za spajanje iznosi 0,2m/s, ali kineski konstruktori tvrde da je uz manje modifikacije moguće raviti agregat koji bi omoguvao spajanja daleko većih objekata,

Značajne izmene unete su i u konstrukciju sistema napajanaj električnom energijom. Zahvaljujući primeni novih fotoelektričnih elemenata na sunčevim panelima, njihov kapacitet je povećan sa 1200W (Vati) na 1800W. Zbog toga su sa orbitalnog odseka sada kao suvišna skinuta dva manja krila sunčevih panela, tako da je “Šenžou-8” leteo samo sa dva sunčeva panela instalirana na instrumentalnom odseku.

Konačno, usavršen je i padobranski sistem. Povećana je dozvoljena sila opterećenja manjeg padobrana koji izvlači osnovni podobran za 50%, čime je povećana i bezbednost kompletnog sistema prizemljenja. Na njemu se nalazi novi sensor signalizacije aktiviranja motora mekog spuštanja. On stupa u dejstvo na 8000 metara, kada se oslobadja osnovni padobran i sa dna aparata za sletanje odbacuje toplotni štit. Dalje, kada je do kontakta sa tlom ostalo još 9 metara, sensor signalira posadi da se pripremi za udar, a zatim na 1m visine aktivira motore mekog spuštanja. Izmenjena su i amortizaciona sedišta u kabini (ekološki opasan gas zamenjen je vazduhom pod velikim pritiskom) čiji je rad ispitan tako što su tokom misije broda “Šenžou-8” u njima bile dve čovekolike lutke težine po 75 kg odevene u skafandre.

 


Kineski meteosatelit treće generacije

Kina radi na razvoju meteorološkog satelita “Fen Jun” (“”Vetar i oblak”) treće generacije.

Zahvaljujući prvoj seriji ovih satelita, Kina je bila u stanju da razvije nacionalni meteorološki satelitski sistem i eliminiše dugotrajnu zavisnost od stranih proizvodjača meteosatelita.

Lansiranjem satelita “Fen Jun” druge generacije, Kina je napravila istorijski preokret – od eksperimentalne upotrebe pojedničanih meteosatelita prešla je na mrežu meteoroloških satelita.

Treća generacija satelita “Fen Jun” omogućići prelazak Kine na kvalitativni nivo, uz kontinuirani monitoring cele teritorije Kine u cilju, izmedju ostalog kontrole elementarnih nepogoda u realnom vremenu. Sateliti će takodje pratiti klimatske i ekološke promene, precizno meriti temperature, brzinu i smer vetra, vlažnost, oblačni pokrivač i ostale meteorološke perametre.

Istorija razvoja kineskih meteosatelita “Fen Jun” traje već 40 godina. Do sada je uspešno lansirano 11 aparata ove serije, dok se njih šest nalaze na orbiti i još uvek su operativni.


“Šenžou” baca rukavicu “Sajuzu”

tiangong-1-china-space-lab-front-artPosle gašenja programa “Spejs šatl” na kosmičkoj sceni su ostala samo dva vasionska broda za prevoz ljudi do orbite. Ruski “Sajuz” u nekoliko modifikacija leti još od 1966. dok je kineski “Šenžou”, koji upravo predstavlja jednu od varijanti “Sajuza”, od 2003. tri puta poneo kineske tajkonaute u kosmos. Kao što je poznato, pored ruskih kosmonauta, na “Sajuzu” lete prema MKS na komercijalnoj osnovi i astronauti SAD, Evropske Unije, Japana i Kanade. Mesto u “Sajuza” inače trenutno košta oko 60 miliona dolara. Ono što “Sajuz” sve ove godine krasi je njegova univerzalnost i sposobnost evouliaranja u modifikacije koje u odnosu na prve verzije imaju samo zajednički oblik i slične dimenzije diktirane kapacitetima rakete-nosača. Kako je relativno jednostavne konstrukcije, “Sajuz” je ekonomično, pouzdano i iznad svega vrlo bezbedno sredstvo za čovekov let u kosmos, sa izuzetnim manevarskim sposobnostima i raznovrsnim mogućnostima susreta i spajanja u orbiti sa najsloženijim kosmičkim konstrukcijama, kakva je na primer MKS.

Medjutim, nedavna misija bespilotnog “Šenžou-8” uz dvostruko automatsko spajanje sa orbitalnim modulom “Tjangun-1” je demonstrirala ogromne mogućnosti koje i kineski kosmički brod ima u sferi promena orbite i operacija susreta i spajanja, tamo gde je “Sajuz” do sada bio neprikosnoven. I ne samo to. Njegov androgeno-periferni uredjaj za spajanje, koji je razvijen na osnovu sovjetskog modela APAS is 1970-ih, je obrazac agregata koji se može univerzalno koristiti, za razliku od stare sovjetske aktivno-pasivne šeme koja se godinama koristi na “Sajuz”. Zbog toga ruski brod ne može da se spaja sa američkim modulima MKS-a. Istina, “Sajuz” je u nekoliko navrata leteo sa uredjajem APAS i uprkos činjenici da je to poslednji put uradio pre gotovo dvadeset godina, nije nikakav problem da se na njemu ako zatreba instalira ovaj mehanizam za spajanje. Ono što medjutim pada u oči su sve češće izjave kineskih kosmičkih zvaničnika o njihovoj spremnosti za medjunarodnu saradnju, možda i turističke misije od kojih je “Roskosmos” preopterećen obavezama sa MKS-om (ali i serijom nedavnih velikih neuspeha) morao da odustane.

Nedavna misija bespilotnog “Šonžua-8” se zbog toga koristi kao propagator velikih mogućnosti koje kineski kosmički brod pruža. Glavni konstruktor orbitalne laboratorije “Tajngun-1” i kosmičkog broda “Šenžou-8” (koji se slobodno može nazvati prvom i vrlo kineskom modifikacijom letelice “Šenžou”) Čžan Baj Nan je tako naveo sledeća poredjenja:

  • Upotrebu novih sistema navodjenja visoke preciznosti, uz merenje medjusobnog položaja, brzine i orijentacije dva objekta u orbiti
  • Osvajanje tehnike automatskog upravljanja susreta i spajanja sa tačnošću koja nadmašuje kapacitete “Sajuza”
  • Razvoj nove modifikacije broda “Šenžou” koja je sposobna da pored tri člana posade ponese u kosmos koristan teret od 300kg, što je tri puta više od nosivosti poslednje modifkacije “Sajuza” (TMA-M). Kada smo napomenuli da je “Šenžou-8” leteo bez posade, to je tek delimično tažno. Naime, u njegovoj kabini su se tokom 16-dnevnog kruženja oko Zemlje, nalazile dve lutke težine po 75 kilograma odevene u skafandre
  • Razvoj novog elektroenergetskog sistema broda “Šenžoua” koji je daleko efikasniji od komabinacije sunčevih panela i akumulatorskih baterija  na “Sajuzu”. Zanimljivo je napomenuti da je “Šenžou-8” umesto četiri nosio samo dva sunčeva panela i to na instrumentalnom odseku. Za razliku od prethodnih letelica, dva manja panela na orbitalnom odseku su zbog poboljšanih energetskih karakteristika sada izostala što je dovelo do značajne uštede u masi I povećanaja težine korisnog tereta. Sam “Šenzou-8” je inače imao 8082kg, što je za oko 900 kilograma više od ruskog “Sajuza”

Očigledna je želja Kineza da svetu kažu da nije samo “Sajuz” na raspolaganju za letove čoveka u kosmos. I da je posle eksperimentalnog leta broda “Šenžou-8” pokazano da kineska letelica prema tehničkim karakteristika i realnim mogućnostima ima prednosti u odnosu na ruski “Sajuz”. Mislim da možemo očekivati u skorijoj budućnosti nove još energičnije pokušaje kineske strane da se probije na medjunarodnom tržištu čovekovih letova u kosmos, uključujući jednoga dana možda čak i pružanja usluga prevoza kosmonauta i korisnih tereta do MKS.


Kontrola leta kineskih kosmičkih brodova

tiangong-1-docked-shenzhou-8-lgKontrola leta kineskih kosmičkih brodova “Šenžou” i orbitalne laboratorije “Tjangun” je još jedno od izuzetnih tehnoloških dostignuća kosmonautike najmnogoljudnije zemlje na svetu. Svaka od 262 orbite koliko ih je tokom 16-dnevnog kruženja oko Zemlje napravio “Šenžou-8” aktivno je praćena i kontrolisana u realnom vremenskom domenu. Time se mogu pozhvaliti samo Amerikanci.

Takozvani komandno-merni kompleks misija kineskih kosmičkih brodova se sastoji od sledećih elemenata:

  • Dva centra upravljanja letom u Sijanu i Pekingu
  • Pratećim stacionarnim i mobilinim stanicama na teritoriji Kine - Dunfen, Vejnan, Cindao, Sjamen, Kaši, Hetjan i Čžučan
  • Pratećim stanicama na teritoriji država Južne Amerike i Afrike – Svakopmund, Malindi, Karači, Santjago, Alkantara, Dongara, Osagel i Kergelen
  • Tri morska plovila “Juanvan-3, 5 i 6” lociranim u vodama Tihog okeana
  • Dva telekomunikaciona satelita “Tjanlijan-1” (01 i 02) koji se nalaze iznad Indijskog i Tihog okeana

Prateći brod “Juanvan-5” na primer prvi prima podatke sa broda po njegovom izlasku na orbitu. Ako na primer na osnovu primljenih podataka sa broda kontrolori zaključe da ima ozbiljnih problema na letelici (na primer, nije došlo do rasklapanja sunčevih panela), sledeći prateći brod “Juanvan-6” može poslati komande za hitan povratak. Za to vreme, treći prateći brod “Juanvan-3” je bio postavljen tako da kontroliše operacije spajanja i odvajanja.


Sledeće spajanje sa orbitalnom laboratorijom “Tjangun” planirano u leto 2012.

Kineski kosmički brod “Šenžou-9” će biti lansiran u kosmos u periodu izmedju juna i avgusta 2012. Tada je planirano drugo spajanje sa orbitalnim modulom “Tjangun-1”, ali sada u ručnom režimu, budući da će brod leteti sa tročlanom posadom.

Posle spajanja, sva tri člana posade broda “Šenžou-9” će preći u modul “Tjangun-1” gde će ostati “izvesno vreme”. Još uvek se nezna koliko će trajati misija, mada se nezvanično govori  o letu od jedne do dve nedelje.

Sistemi modula “Tjangun-1” rade bez problema, dok let modula kontroliše Centar upravljanja letom u Pekingu. Brod “Šženou-9” i njegova raketa-nosač “Veliki marš2F” (Čan čžen-2F”) se nalaze na kosmodromu Czjucjuan gde prolaze kroz detaljne provere i testiranja.


U sledećih pet godina Kina će razviti nekoliko raketa-nosača nove generacije

Kineski inženjeri trenutno rade na seriji raketa-nosača (RN) nove generacije koje mogu početi da se koriste u sledećih pet godina.

Prema rečima akademika Jui Men Luna, sada se radi na razvoju tri nove RN iz porodice “Veliki marš” (Čan čžen”). Njihove zajedničke karakteristike su primena ekološki čistog goriva, ekonomičnost (niža cena lansiranja po kilogramu korisnog tereta), povećana pouzdanost i mogućnost daljih modifikacija.

Najsnažnija medju ovim raketama je “Veliki marš-5” čija nosivost za nisku orbitu iznosi do 25 tona, a na geosinhronu (visina orbita preko 30000km) do 14 tona. Laka RN “Veliki marš-6” je planirana za lansiranje manjih objekata, mase do jedne tone na sunčano-sinhone orbite visine 600-800km. Konačno, RN srednje nosivosti “Veliki marš-7” će biti u stanju da lansira letelice mase do 13,5 t na niske orbite i do 5,5 tona na sunčevo-sinhorne orbite.

Istovremeno, kao što smo javljali, na ostrvu Hajnan gradi se četvrti kineski kosmodrom, koji je daleko bližI ekvatoru. Očekuje se da će novi kosmodrom biti završen za 2-3 godine.


Kina planira lansiranje pet naučnih satelita

U narednih desetak godina, Akademija nauka (AN) Kine planira lansiranje pet naučnih satelita koji će obaviti seriju naužnih istraživanja, uključujući tamnu materiju i tzv. kvantne metode satelitskih telekokomunikacija.

Govoreći o ovim naužnim misijama, predsednik Akdaemije Baj Čun Li je izjavio da je u istoriji civilizacija bilo pet naučno-tehničkih revolucija. Sasvim je moguće da šesta revolucija bude u sferi nauke o životu, nauke o materiji ili izmedju ovih dveju velikih oblasti. U sferi nauke o materiji, istraživanje tamne materije i tamne energije  je već uključeno kao jedan od prioriteta Kineske AN u sledećih deset godina. Program obuhvata lansiranje jednog satelita za sondiranje kosmičkog prostora u cilju istraživanja tamne materije, zatim aparata kvantne veze, naučno-eksperimentalnog satelita. Neki od ovih satelita mogu biti lansirani u sledeće dve-tri godine.

Što se tiče nauke o životu, Kina po rečima akademika zaostaje za drugim državama, ali je evidentno da je u poslednjih nekoliko godina značajno povećano investiranje u ovu oblast.


Uredjaj za spajanje kineskog kosmičkog broda “Šenžou”

Sistem za susret i spajanje je sigurno najzanimljivija komponenta modernizovanog broda “Šenžou’. Radiotehnički sistem koji meri parametre obe letelice tokom operacija susreta i spajanja, uključujući rastojanje, brzinu i medjusobne uglove razvijen je pod rukovodstvom Sun Ua na drugoj akademiji Kineske korporacije kosmičkih nauka. Mikrotalasni radiolokator radi u dijapazonu rastojanja od 150km do desetak metara. Drugi merni sistem baziran na laserskoj tehnologiji je precizniji i radi na rastojanjima ispod 20km. On je projektovan na 27. institutu Kineske korporacije elektronske tehnike. Konačno, za mala rastojanja (manja od 100m), koristi se optički navigacioni sistem koji je razvijen na Sijanskom institutu optičke i precizne mehanike.

Na uredjaj za spajanje broda “Šenžou” kineski stručnjaci su posebno ponosni. On je razvijen na Šangajskoj akademiji kosmičke tehnike. Tim koji je radio na ovom projektu brojao je 250 konstruktora. Preliminarna ispitivanja sistema su započela sredinom 1990-ih. Kada je početkom 2000. došlo do razmene tehnologije sa Rusijom, projekat je ušao u razvojnu fazu. Tokom poslednjih deset godina, razvijena je kompletna tehnološka baza koja je obuhvatala sisteme projektovanja, proizvodnje i ispitivanja svakog od gotovo 10000 elemenata uredjaja za spajanje.

Kao što smo već pisali, reč je androgeno-perifernom agregatu za spajanje (APAS) koji je razvijen u SSSR-u ranih 1970-ih za projekat “Apolo-Sajuz”. Univerzalne je prirode, što znači da može biti korišćen kao aktivni ili kao pasivni uredjaj za spajanje (što nije slučaj kod ruskog “Sajuza” koji ima samo aktivni uredjaj za spajanje). Dva ruska sistema za spajanje APAS-95 se inače nalaze MKS ali je otvoreno pitanje dali je moguće spajanje broda “Šenžou” sa MKS. Naravno, o tome je još uvek prerano govoriti, jer američki zakon sprečava NASA-u da sa Kinom potpisuje ikakve zajedničke ugovore. Kineski zvaničnici u medjuvremenu tvrde da je njihov uredjaj za spajanje razvijen prema svim medjunarodnim standardima.


Filatelisti otkrili identitet druge grupe kineskih tajkonauta

Jedna simpatična tajna kineske kosmonautike nedavno je rasvetljena – sastav druge grupe kineskih tajkonauta koja je formirana 2010. Istina, kineska novinska agencija “Sinhua” je zvanižno još maja 2010. objavila da je odabrano sedam kandidata starosti od 30 do 35 godina i da se medju njima nalaze i dve žene koje su piloti vojno-transportnog vazduhoplovstva. Svi kandidati imaju akademsko zvanje i svi su u  bražnom su stanju  Identitet žena tajkonuata je vrlo brzo objavljen – Liu Jan i Van Ja Pin, dok se o petorici mučkih članova druge grupe kineskih tajkonauta ništa nije govorilo.

A onda su imena svih sedam kandidata procurila i to zahvaljujući filatelistima. Naime, jedan britanski filatelista je primetio na Internet aukciji nemačkih filatelista kineski poštanski koverat sa autogramima sedam kandidata druge grupe. Gotovo istovremeno, jedan ruski analitičar kosmonautike je došao do imena svih kandidata koja su bila ispisana na jednoj drugoj koverti i tako je svet saznao za identitet tajkonauta druge grupe iz 2010.

To su:

  1. Žan Lu (Zhang Lu)
  2. Liu Jang (Liu Yang)
  3. Van Ja Pin (Wang Yapin)
  4. Tan Hong Bo (Tang Hongbo)
  5. Čen Dong (Chen Dong)
  6. Cai Ksu Že (Cai Xuzhe)
  7. Je Guang Fu (Ye Guangfu)
Iako je osnovna etapa priprema još uvek u toku, obe kineskinje su uvrštene u posade kosmižkih brodova “Šenžou-9” i “Šenžou-10“ koji treba da obave misija spajanja sa orbitalnom laboratorijom “Tjangun-1” 2012. Van Ja Pin se priprema kao članica osnovna posade, dok je Liu Jang njena dublerka.

Podsećamo da je prvi Odred kineskih kosmonauta formiran u okviru programa broj 921 u proleće 1998. Tada je odabrano 12 pilota kojima su se pridružila dva kosmonauta-instruktora U Cze i Li Cin Lun koji su 1996-1997, prošli opštu obuku u Gagarinovom Centru za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradu. Imena prvih kineskih tajkonauta nisu oficijelno objavljena, ali je njihov identitet maja 2003. otkrio jedan nemački novinar. Šestorica iz ove grupe su letela u tri misije kosmičkih brodova “Šenžou” od 2003. do 2008. uključujući Jan Li Veia – prvog Kineza u kosmosu.


RUSKE KOSMIČKE VESTI

rus-m-94Letovi novog ruskog kosmičkog broda mogu početi 2015-2016. godine
Lansiranje autonomnog industrijsko-proizvodnog modula “OKA-T” može biti ostvareno 2016-2017. godine

Rusi ne idu više rado u kosmonaute 

 

AMERIČKE KOSMIČKE VESTI

vestiAmerika

Problemi i planovi

Vesti iz kosmonautike

Umesto Evrope, "Roskosmos" i ESA planiraju istraživanja Ganimeda; Astronauti testiraju opremu koja će pomoći "Orionu" tokom leta prema asteoridu...

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem tri tela, kineska serija od 30... 2 sati ranije
  • Aleksandra said More
    Da li će biti nastavka? Tj filma po... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 3 dana ranije

Foto...