28. juna novi generalni direktor državne korporacije 'Роскосмоса', Dmitri Rogozin, održao je konferenciju na kojoj je izneo sve izazove ruskog kosmičkog programa u narednoj deceniji. U principu nema značajnijih promena. Dugoročni planovi 'Роскосмоса'se i dalje vrte oko Meseca i zavisiće od buduće rakete 'Союз 5'i novog putničkog broda 'Федерация'. Ali od kada je stupio na dužnost, Rogozin je dao čitav niz naigled malih izjava koje, međutim, ukazuju na turobnu budućnost ruskog kosmičkog programa.
Budući ruski brod sa posadom 'Federacija'neće više sletati na ovakav način...
Počnimo sa državnom kompanijom GKNPC 'Hruničev', proizvođačem raketa 'Proton-M'i 'Angara 5A', najmoćnijim nosačima koje Rusija ima u službi. 'Hruničev'– jedan od najvažnijih proizvođača kosmičke opreme u zemlji, i naslednik slavnog Čelomejevljevog konstruktorskog biroa – godinama trpi ekonomske i ljudske gubitke[1]. Do 2025. očekuje se da će se broj zaposlenih smanjiti 2,5 puta i spasti na samo 17000 radnika i inženjera. Usput, takođe planiraju da prodaju svoje objekte u Moskvi, koji se nalaze na vrlo primamljivom terenu sa urbanističke tačke gledanja. Te promene možda nisu loše same po sebi, ali jesu ako se gleda u budućnost. 'Hruničevljeve'fabrike u Fili(železnička stanica na periferiji Moskve) upravo su one koje učestvuju u proizvodnji rakete 'Proton', pa je Rogozin najavio povlačenje ovog slavnog lansera čak i pre planiranog vremena...
Dmitri Olegovič Rogozin(1963), političar, diplomata i doktor filosofskih nauka. Tri godine je bio ruski predstavnik u NATO. Do ove godine je bio zamenik predsednika vlade Ruske Federacije zadužen za naoružanje. Po majčinoj liniji ima crnogorsko poreklo (od Jovanovića je iz Drobnjaka. Zato sam pre dve godine napisao ovde kratak text o njemu).
Rogozinova odluka, koja još nije ozvaničena, ima za cilj ublažavanje ogromnih ekonomskih gubitaka kompanije, čiji akumulirani dugovi trenutno iznose blizu milijardu i 600 miliona dolara, iako treba napomenuti da je povlačenje ove rakete već bilo planirano do 2025. Rogozin želi da se 'Hruničev'umesto na 'Proton' usredsredi na 'Angaru', što je odluka koja se a prioričini logičnom, ako uzmemo u obzir da su dve rakete sličnih osobina, s tim što je 'Angara'mnogo modernija. 'Angara'je u poslednje vreme istrpela niz neopravdanih napada, a nakon otkazivanja verzija 'Angara A5Pi A5V', njena budućnost je bila vrlo neizvesna. Bez sumnje, odluka Rogozina da promoviše novu raketu je ispravna. Mnogo je sporniji predlog reanimiranja verzije 'Angara A3', koja će predstavljati direktnu konkurenciju'Sojuzu-2'i budućem 'Sojuzu-5'.
Problem je u tome što je, paradoksalno, 'Proton'jedan od glavih izvora prihoda 'Hruničeva'zahvaljujući svojim komercijalnim lansiranjima. Tužna serija neuspeha 'Protona'tokom poslednjih par godina[2]navela je kupce da pobegnu od ove rakete zbog visokih cena koje su zahtevale osiguravajuće kompanije. 'Proton'bi morao da ima najmanje 15 uspešnih misija u nizu da bi se cene osiguranja vratile na normalu, ali bez dovoljno mušterija nemoguće je stići do te cifre za manje od jedne dekade, što zatvara začarani krug iz koga je teško izaći...
Teška 6-motorna 3-4-stepena raketa 'Proton-M'(8K82M). Prva je poletela u aprilu 2001, a poslednja u aprilu 2018. Teška je preko 700 tona a visoka 58,2 m. Cena po lansiranju je \(65 miliona, što je samo malo skuplje od najjeftinijeg'Falcona 9'('Falcon Heavy'košta \)150 po raketi, ali ima 2,5 puta veću nosivost od obe navedene rakete).
Raketa 'Proton Medium'je manja i jeftinija varijanta 'Protona-M'.'Proton-M' može da ponese 6,3 tone na geostacionarnu orbitu; 'Proton Medium'može da podigne 5 t, a 'Proton Light'3,6 t.
Niska cena'Protona'čini ga jedinim ozbiljnim rivalom Maskovom 'Falconu 9'(\(65 miliona po lansiranju naspram \)62 miliona za 'F9'). Nasuprot tome, 'Angara'je strahovito skupa raketa, koja do sada nije serijski proizvođena – jedino lansiranje verzije 'A5' krajem 2014. bio je primerak koji je proizveden ad hoc– ali se veruje da će cena po lansiranju biti oko \(100 miliona. 'Proton-M'jeste stara raketa koja usput sagoreva veoma otrovna hipergolična goriva, ali ne izgleda kao dobra ideja stopirati je jer je svakako značajna za konkurentnost 'Hruničeva'na međunarodnom tržištu. Uz to, 'Hruničev'i dalje pokušava da progura laku verziju 'Protona-M', nazvanu 'Proton Medium'[3], varijantu sa samo dva stepena – i kapacitetom da podigne između 5 i 5,7 tona u geostacionarnu transfernu orbitu – čiji je cilj da ponudi konkurentniju cenu od'Falcona 9'(misije 'Protona Medium'bi trebale da koštaju oko \)55 miliona, što je cena koja dozvoljava razgovor 'face to face' sa 'Falconom 9' u obnovljivoj verziji).
Prvi 'Protoni'su započeli karijeru kao superteške interkontinentalne balističke rakete ('UR-500') koje su trebale da nose termonuklearnu glavu od 100 Mt na daljinu od 13.000 km. Od 60-ih godina raketa je doživela makar tri velike revizije, a jedna od njih je 'Proton-M'. Ovu sliku sam stavio da se vidi jedna ruska osobenost: motori II stepena nisu isti, već se jedan razlikuje! U pitanju je 'caka', jer jedan od motora(u osnovi su isti) ima tzv. 'toplotni izmenjivač', uređaj koji je prethodno zagrevao gas za pritisak goriva u tankovima I stepena.
Klasični „Proton“ i dve nove verzije.
Trenutni dizajn 'Protona Medium'.
U martu prošle godine, kompanija 'ILS'(International Launch Services[4]),'Hruničevljev'ogranak zadužen da ekskluzivno nudi 'Protone'(i 'Angare') na međunarodnom tržištu, predstavio je najnoviju verziju 'Protona Medium' sa većim vrhom – preko 5,3 metra u prečniku – što su zahtevali klijenti. Međutim, ubrzo posle toga iz 'Hruničeva' su stigle glasine da se čitav projekat zamrzava zbog manjka sredstava. Pre nekoliko nedelja, 'ILS' je objavio da se radovi na 'Protonu Medium' još uvek odvijaju, iako je istovremeno više neslužbenih izvora insistiralo na tome da je projekat mrtav jer niko ne želi da da novac potreban za nastavak projekta i neophodna testiranja novih elemenata za 'Proton Medium'. Kompanija 'OneWeb'[5]je nedavno izjavila da je zainteresovana da rezerviše 11 lansiranja 'Protona Medium' – ili 'Protona-M' ako treba – što bi omogućilo razbijanje bolesnog ciklusa u koji je upala ova raketa.
Verzije mogućeg dizaja 'Sojuza 5'(levo) i više verzija sa različitim modulima. Svaka raketa nosi kapsulu sa posadom 'Федерация', koje bi mogla da nosi posade na orbitne stanice i Mesec.(Novosti Kosmonavtiki).
Raketa 'Sojuz 5'sa novim brodom 'Federacija'.
Ostavljajući 'Proton' sa strane, pogledajmo dalje. Buduća raketa 'Sojuz 5'[6]– takođe poznata i kao 'Sunkar'[7](a pre toga kao 'Feniks') – susrela se sa nekoliko problema. Ova 100% ruska raketa, kopija nekadašnjeg rusko-ukrajinskog 'Zenita', odabrana je za lansiranje budućeg putničkog broda 'Federacija' sa Bajkonura a na uštrb 'Angare A5P'. Jedan od razloga za protežiranje 'Sojuza 5' u odnosu na 'Angaru' bio je – pored političkih manevara kompanije RKK 'Energija', proizvođača brodova 'Sojuz' i glavnog izvođača ovog projekta, da se održi aktivnom proizvodnja motora RD-171, najsnažnijih tečnjaka na svetu. Međutim, Rogozin je izjavio da će 'Sojuz 5' morati da koristi efikasnije metaloxmotore (metan i tečni kiseonik) umesto kerolox(paradoksalno je da je 'Sojuz 5' rođen pre pet godina kao metalox raketa sa radikalno drugačijim dizajnom kompanije RKC 'Progress').
Ova last-minute će zahtevati kompletno redizajniranje rakete koja se nalazi u finalnoj fazi konstrukcije, a da ne pominjemo neophodne prepravke koje je neophodno izvesti na 'Zenitovim' postrojenjima na Bajkonuru, podešenim za rakete na kerozin i tečni kiseonik. Metanski 'Sojuz 5' je svakako napredniji od tradicionalnog 'Zenita' i otvoriće vrata mogućem višekratnom korišćenju, ali treba biti svestan da će takva odluka, ako se sprovede, značiti odlaganje te rakete na puno godina i, što je još gore, budućeg broda 'Federacija', koji se već suočava sa petoogodišnjim odlaganjem. A ako govorimo o 'Federaciji', RKK 'Energija' je odlučila da se odrekne spektakularnog pogonskog sistema za sletanje – po ugledu na 'Crew Dragon'kompanije 'SpaceX'– zbog nedostatka rubalja. Budući ruski brod će koristiti mnogo prostiji kočioni raketni sistem izveden iz tradicionalnog sistema DMP[8]kapsule 'Sojuz' zajedno sa tradicionalnim padobranima.
Kapsula 'Federacija i spasilački toranj (SAS) za 'Sojuz 5'.
Drama sa 'Sojuzom 5' ima implikacije na budućnost multinacionalne kompanije 'Sea Launch', trenutno u 95-postotnom vlasništvu ruske kompanije 'S7 Space System'. 'S7' je otkupio udeo RKK 'Energije' u 'Sea Launchu' sa ciljem da ožive lansiranja 'Zenita' sa Tihog okeana, ali svakim danom postaje sve jasnije da nemaju plan vredan pažnje. Nakon sukoba u Ukrajini, Kremlj je zabranio kompaniji 'S7' da lansiraju njihove rakete 'Zenit', iako im je u početku rečeno da sa tim neće biti problema. A obzirom da 'Sojuz 5'neće uskoro biti spreman, kompanija ne prestaje da gomila gubitke. Nedavno su direktori 'S7' predložili čak da se motori prvog stepena 'Zenita',RD-171, zamene starim sovjetskim motorima NK-33, ne bi li time snizili cene i ušli u takmičenje sa 'Falconom 9'. Loš plan ako imamo na umu da nemaju para za obimna testiranja koja bi zahtevala promena pogonskih motora na ovom projektu.
'S7' je danas zadužen za 'Sea Launch'.
I na frontu letova sa ljudskom posadom situacija nije mnogo bolja. 20-tonski laboratorijski modul 'Nauka' (MLM) nastavlja da sakuplja odlaganja. U principu, njegovo lansiranje je planirano za ovu godinu, ali je sva prilika da neće videti kosmos pre 2020. godine. Problem leži u kompleksnom procesu čišćenja šest tankova za gorivo u 'Nauci'[9]– u njima su otkriveni opasni opiljci – ali i u činjenici da je reč o modulu starom 20 godina koji se, uprkos tome što nikad nije napustio Zemlju, već nalazi na kraju svog radnog veka. Da bi poleteo u kosmos neophodno je ponovo proveriti sve glavne sisteme, a niti 'Hruničev' – koji je napravio modul – a niti 'Energija' – zadužena za glavne sisteme i njihovu proveru pred let – ne žele da prihvate takvu odgovornost (a uz to nemalu ni para za takvu avanturu).
Modul 'Nauka' (MLM).Letilica MLM poseduje ukupno šest cilindričnih tankova (77KM-6127-0), svaki od po 400 litara. Dva od njih služe za čuvanje gasa pod visokim pritiskom a ostala četiri za gorivo (UDMH) i oksidator(N2O4) pod malim pritiskom, ukupne težine 2.432 kg. Ta količina je dovoljna da odnese MLM do ISS nakon odvajanja od III stepena rakete 'Proton'.
Modul 'Pričal' (UM)na koji bi trebalo da bude prikačena 'Nauka'. U međuvremenu, problemi sa MLM su blokirali putovanje u orbitu ovog davno kompletiranog čvornog modula[10](na našem, „Pristanište“) i naučnog i pogonskog modula nove generacije, NEM. Ne treba pominjati da i ISS polako ističe vreme, i da je odlazak u penziju projektovan između 2024. i 2028.
Zapravo, Rogozin je već izgleda nabacio da postoji mogućnost da 'Nauka' nikad ne dospe u orbitu. Ako taj modul ostane u Moskvi, ista sudbina će da zadesi i mali čvorni modul 'Pričal'. A bez 'Nauke'i 'Pričala', jedini modul koji bi mogao da obogati ruski segment orbitne stanice ISS u narednim godinama je NEM(naučno-pogonski modul) kompanije RKK 'Energija'. Izgleda da NEM napreduje u dobrom pravcu i prošlog juna smo prisustvovali prvim testovima prototipa segmenta koji će biti pod pritiskom, potvrđujući da je projkat najzad prošao dugu Powerpointfazu. Ali bez 'Nauke' i 'Pričala', planovi 'Roskosmosa' da počev od 2024. formiraju potpuno rusku kosmičku stanicu od modula ruskog segmenta ISS, potpuno blede. U isto vreme, Rusija ostaje zainteresovana za saradnju na budućol lunarnoj kosmičkoj stanici 'Gateway', projektu koji guraju Amerikanci! Kontrola Sjedinjenih Država u projektu 'Gateway'je takva da 'Roskosmos' neće imati pravo ni da konstruiše mehanizme za spajanje prema ruskim standardima, te će morati da se prilagode Nasinim.
Modul nove generacije NEM.
Ruska kosmička laboratorija „Nauka“.Dužina – 13 m; prečnik – 4,11 m; težina – 20,3 t; zapremina pod pritiskom: 70 m3. Njeni motori su trebali da u slučaju potrebe kontrolišu visinu orbite ISS.
Nezavisna ruska orbitna stanica sa modulima 'Nauka', 'Pričal'i NEM.
Prototip sekcije pod pritiskom modula NEM.
Takođe i kosmičke sonde nastavljaju da akumuliraju kašnjenje za kašnjenjem. Lunarna sonda 'Luna 25', planirana za 2019, ponovo je otkazana, ovog puta do 2021. Ostale sonde, 'Luna 26'i 'Luna 27', takođe su redom pomerena do 2022. odn. 2023. Krivac za ova odlaganja je, naravno, nedostatak sredstava, ali i sankcije Amerike i Evropske unije protiv Rusije, što otežava uvoz elemenata visoke tehnologije. Moguće je da nekoliko evropskih instrumenata, neki sa američkim komponentama, ne smeju da stignu u Rusiju za misiju 'Luna 25'. Sonda za Mars, 'ExoMars 2020', zajednički projekat ESA i 'Roskosmosa', polako ali sigurno napreduje. Drugi zrak nade je zajednička misija u vidu visokoenergetske opservatorije 'Spektr-RG', koja se radi u kolaboraciji sa Nemačkom.
Model 'Lune-Glob'('Luna 25').
Uzimajući u obzir situaciju u ruskoj ekonomiji i izazove sa kojima se susreće kosmički sektor, 'Roskosmos'bi morao da se konačno fokusira i potraži niz jasnih ciljeva, ali pre svega treba da prestane da radi ono što je i Sovjete koštalo puta na Mesec, a to je da svakih 6 meseci menjaju pravac. Sam Rogozin je najavio da će ruska kosmička industrije morati da prestane da se takmiči sama sa sobom. Nadam se da će poštovati njegove reči...
[2]Do prošle godine lansirane su 102 rakete od čega 10 neuspešno – 3 zbog kvara same rakete, a 6 zbog problema sa 'Hruničevljevim'dodatnim stepenom 'Briz-M'.
[3]Koga interesuju detalji, može da pogleda ovu priču.
[4]Odmah po raspadu SSSR-a, kada je nastalo privremeno ali manijačko drpanje svih dobara bivše zemlje, na meti su bile kosmičke i vojne fabrike i ustanove. Tom prilikom je 1995. nastala 'partnerska' kompanija 'ILS', a partneri su bili 'Hruničev', 'Energija'i američki gigant 'Lockheed Martin', jedan od najvećih proizvođača oružja na svetu. Ipak, 12 godina kasnije 'Hruničev' je uspeo da otkupi US deo, tako da su Rusi većinski vlasnici. Ipak, 'ILS' je ostao američka kompanija, sa sedištem u Virdžiniji. Recimo, 2014. 'ILS' je imao narudžbi za 14 lansiranja u vrednosti preko $1 milijarde... Većina 'Protonovih'tereta je premasivna za 'Falcon 9', a 'Ariane 5' nikad nema slobodnih, tako da mušterije 'Protona' ne mogu lako da se prebace na druge rakete.
[5]Privatna komunikaciona kompanija koja planira da napravi globalnu mrežu od preko 880 mikrosatelita za internet.
[6]I o njoj sam svojevremeno detaljnije pisao. Pogledaj.
[7]'Roskosmos'je pre 2005. pokrenuo 'Projekat Baiterek', zajednički organizaciono-tehnički program sa Kazahstanom, koji već godinama pokušava da da rezultate. Rusija je konačno spremna da ustupi tri od četiri rampe koje koriste 'Protoni'u Bajkonuru (te tri su jedine u opticaju) za projekat Bajterek. U prošlosti, Kazahstan je činio sve da ograniči broj lansiranja 'Protona'navodno zbog lošeg uticaja na prirodnu sredinu[2](dok je u stvarnosti pokušavao da ucenjuje Rusiju ne bi li dobijali sve više novca u obliku ekoloških kompenzacija). Ovaj projekat predstavlja definitivni način da se Kazahstan uključi u priču. Zauzvrat, 'Roskosmos'je obećao da će do 2025. zameniti 'Protone'raketama tada nazvanim 'Feniks'(ruskom verzijom 'Zenita') koje će biti lansirane sa Bajkonura. 'Feniksi'lansirani sa Bajkonura nosiće ime 'Sunkar'(kaz. сұңқар–'Soko'), radićena prirodni gas (!) i biće deo programa Baiterek.
[8]To su retro-motori na čvrsto gorivo smeštenih na dvu kabine. Ima ih 6 i oni smanjuju brzinu pada kapsule sa 6-8 m/s na nulu.
[9]Veliki problem u koji su upali ruski inženjeri. Prilično neverovatna priča o nemaru, koju valja pročitati.
[10]Deo buduće ruske orbitne stanice, sa 6 portova, koja će se sa 'NEM'-om i ostalim modulim kad-tad odvojiti od ISS i nastaviti kao nezavisna stanica 'OPSEK’, koja će podržavati ljudske misije na Mesec, Mars i Saturn.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
