U martu ove godine, sledeći dodatak ruskom segmentu Međunarodne orbitne stanice (ISS) zadesio je ozbiljan problem na njegovom putu ka lansirnoj rampi 2018. godine. Dvadeset-tonski ’Višenamenski laboratorijski modul’, kako sam preveo englesku verziju naziva ’Multi-Purpose Laboratory Module’ (MLM) a oni ruski original ’Многофункциональный лабораторный модуль’ (МЛМ), ostaje u fabrici, dok inženjeri ne reše problem nečistoće u brodskim tankovim za gorivo.

Ovim tekstom bih želeo da malo osvetlim onu stranu kosmičke industrije o kojoj mi, običan svet, onaj koji samo čita i prati vesti iz te oblasti, retko ili možda nikad ne pomišlja. Ono o čemu u 99% slučajeva čitamo u vestima samo je vrh ledenog brega. Sa kakvim problemima se susreću konstruktori, izvođači, inženjeri i tehničari, finansijeri i čitava bulumenta (bez)brojnih saradnika nikada ne pročitamo. Evo jedne retke prilike.

Prošlogodišnji dizajn modula MLM „Nauka“.

Kako je u januaru 2017. godine navedeno u generalnom planu radova na ISS, lansiranje modula MLM zakazano je za 6. decembar ove godine, da bi pristajanje na stanicu bilo izvedeno 15. decembra 2017. Da bi oslobodio „parking-mesto“, tj. nadirni port[1] (onaj okrenut ka Zemlji) na servisnom modulu „Zvezda“ za novi elemenat, teretni brod „Progress MS-06“ će se otkačiti od ruskog segmenta stanice i odneti sa sobom spojni modul „Pirs“[2], SO1, koji zauzima to mesto još od avgusta 2001. godine. „Pirs“ će onda polako da se spušta i da izgori u Zemljinoj atmosferi iznad Tihog okeana zajedno sa „Progressom“...

Nakon spajanja modula MLM sa ISS, 23. januara 2018, transporter „Sojuz MS-06“ će se otkačiti sa zenitnog porta (okrenutog ka nebu) modula „Poisk“, MIM2, brzo obleteti oko ISS i ponovo se spojiti sa nadirnim portom MLM-a, i tako postati prvi brod koji će se parkirati uz novi modul.

Da bi se novi modul integrisao sa ruskim segmentom kako valja, biće potrebno nekoliko svemirskih šetnji trojice kosmonauta. Planirano je 11 šetnji za prilagođavanje modula: uključujući 4 pre dolaska i 7 nakon parkiranja.

PROBLEMI SA REZERVOAROM

Već krajem januara 2017. postalo je jasno da je datum lansiranja MLM-a zakazan za početak decembra 2017. nerealan. Konstruktor i proizvođač, moskovski GKNPC „Hruničev“, ponadao se da će uspeti da završi modul do lansiranja u junu 2018. ali za sada sve visi u vazduhu.

Pročulo se, naime, da specijalisti nisu u mogućnosti da očiste tankove za gorivo od nečistoća koje su zapušile cevovode za gorivo i brojne ventile.

Od 2013. inženjeri RKK „Enegije“ i „Hruničeva“ su se trudili da zamene džunglu cevi, ventila, fileta i „trastera“ koji zajedno čine sofistikovani pogonski sistem „Nauke“, a koji je kontaminiran metalnim opiljcima ostalim nakon nadogradnje modula.

Letilica MLM poseduje ukupno šest cilindričnih tankova (77KM-6127-0), svaki od po 400 litara. Dva od njih služe za čuvanje gasa pod visokim pritiskom a ostala četiri za gorivo (UDMH) i oksidator (N₂O₄) pod malim pritiskom, ukupne težine 2.432 kg. Ta količina je dovoljna da odnese MLM do ISS nakon odvajanja od III stepena rakete „Proton“.

Tim za popravke se nadao da će uspeti da ispere nečistoće iz tankova, ali se ubrzo ustanovilo da su svi ti napori uzalodni. Da stvar bude gora, rezervoari su bili proizvedeni pre nekoliko decenija te se neki njihovi ključni delovi više jednostavno ne proizvode.

Konstruktori iz GKNPC „Hruničeva“ su procenili da bi za obnavljanje proizvodnje tankova bilo potrebno ponovo napraviti oko 240 novih mašina i alata i oko 50.000 stru;nih radnih časova.

Cilindrični tankovi su zaštićeni oblogom modula, nešto slično kao meci u burencetu revolvera. Zbog svog jedinstvenog dizajna, oni tako idealno naležu na modul, da ostavljaju dovoljno mesta da se paneli radijatora postave iznad njih. Ali to je značilo da je nemoguće montirati moderne tankove na njihovo mesto bez sečenja radijatora!

Srećom, postoji i drugi set kraćih tankova, skinutih sa modula (ranije poznatog kao FGB-2[3]) tokom njegove prenamene sa originalne uloge „backupa“ za „Zarju“ [4] (ФГБ), prvi modul Međunarodne stanice. Da bi na prepravljenom modulu FGB-2/MLM napravili mesta za kačenje evropske robotske ruke i različitih naučnih instrumenata, skinut je dodatni set kraćih tankova.

Pogled iz blizine na sekciju sa gorivom na 'FGB-2'.

KAKO JE NASTAO PROBLEM

Početkom 2013, Roskosmos se nadao da će obogatiti ISS novom laboratorijom MLM, nazvanom „Nauka“.

14. decembra 2012, MLM je prešao iz „Hruničevljeve“ fabrike u Moskvi u obližnji grad Koroljev na seriju složenih testova u kontrolnim stanicama RKK „Energije“. To je isto mesto i ista procedura kroz koju prolaze sve ruske kosmičke letilice sa ljudskom posadom već godinama, pre nego što ih pošalju u Bajkonur na lansiranje. Da je sve prošlo po planu, MLM je trebalo da bude na rampi krajem 2013. ili s početka 2014... Ali stvari nisu tekle po planu.
15. maja 2013, tokom testova funkcionalnosti pogonskog sistema MLM-a, inženjeri su otkrili da tzv. EKOД2 ventil curi. Ta komponenta je nosila oznaku ДЕГК 17KС.60Ю6003A-0, Позиция 588. Konstruisani da imaju visokoprecizne performanse, ventili tog tipa su ekstremno osetljivi na bilo kakvu nečistoću. Na iznenađenje specijalista za testiranja, problem su izazivali metalni opiljci u unutrašnjim šupljinama ventila i prilaznih cevovoda.

Inženjeri rade na modulu MLM 2013. godine.

Modul MLM u Koroljevu. U prvom planu se vide trasteri (crveno) za kontrolu položaja. I oni su bili ugroženi metalnom prašinom.

Tokom 2012. i 13. pronađeno je da više različitih ventila na MLM-u curi usled kontaminacije metalnom prašinom.

Šteta je bila dovoljna da je zahtevala kompleksnu proceduru isecanja ventila i varenja novih. Pre nego što su pristupili popravkama, inženjeri su uvežbavali operacije na prototipu MLM-a u prirodnoj veličini, poznatom na ruskom jeziku kao „комплексный стенд“, KS.

Da svar bude gora, nije se radilo o izolovanom slučaju. Detaljna inspekcija modula je otkrila opštu kontaminaciju unutar pogonskog sistema, što je zahtevalo ili temeljno čišćenje ili zamenu „napadnutih“ komponenti. Prema prvim procenama, bilo je potrebno najmanje 10 meseci da se rastave svi kontaminirani delovi letilice.

Nakon nekoliko nedelja uzejamnog optuživanja, Roskosmos je osnovao komisiju za rešavanje problema MLM-ovog pogonskog sistema. Deset dana kasnije, i „Hruničev“, gde je modul napravljen, osniva sopstvenu komisiju za istragu.

Ispitujući zamršeni lavirint pneumatskih i hidrauličnih creva pogonskog sistema, poznatih kao PGS DU (rus. ПГС ДУ, пневмогидросхема двигательной установки), istražitelji su pronašli metalne čestice veličine od 0,2 do 0,8 mm, što je stotinjak puta više od bilo čega dozvoljenog da se nađe unutar sistema. Količina kontaminacije je bila daleko iznad dozvoljenog nivoa. Zvanična istraga je potvrdila da je opšta kontaminacija izazvala višestruka zapušenja i curenja brojnih ventila.

POVRATAK U MONTAŽNI HALU

Budući da je obim problema s kojim se suočio MLM prevršio svaku meru, odlučeno je da se brod vrati u „Hruničevljev“ pogon №2 radi popravke. 22. oktobra 2013. novinska agencija „Interfax“ je objavila da će za popravku najverovatnije trebati najmanje godinu ipo dana. Prema izvorima sa terena, pominjao se septembar 2015. kao realan datum lansiranja MLM-a. Rukovodilac korporacije „Energija“ Vitali Lopota je izjavio za agenciju RIA „Novosti“ da još nije donešena odluka da se modul vrati u „Hruničev“ ali, u isto vreme, Lopota je priznao da nije potvrdio ni lansiranje broda.

Stražnji deo modula. Ispod hladnjaka se naziru problematični rezervoari.

Iza scene, inspekcija kontaminiranog modula je službeno okončana zvaničnim saopštenjem №174/3-2013. Dokument je i formalno potvrdio da creva za dovod goriva i pogonski sistem MLM modula nisu zadovoljili kriterijume o čistoći.

KAKO SE TO DOGODILO

Na osnovu zvaničnog zaključka komisije, prisustvo stranih čestica u brodskom pogonskom sistemu rezultat su radova izvedenih u „Hruničevljevom“ raketnom montanom zavodu, RKZ.

Tada je tehničko osoblje u „Hruničevu“ seklo cevovode i uklanjalo ostale delove pogonskog sistema modula, sa ciljem da ga preprave sa njegove originalne namene kao „backupa“ modula „Zarja“ FGB u MLM. Na primer, set od šest tankova, koji su trebali da posluže za dopunu goriva ISS tokom FGB misije, bili su uklonjeni sa površine letilica da bi se napravilo mesto za naučne instrumente i evropsku robotsku ruku, ERA.

Službeni zaključak komisije je utvrdio da je kontaminacija proizašla iz „nedostatka metodološke i tehnološke podrške radovima sečenja cevovodnih spojeva u pneumatskom i hidrauličnom sistemu, PGS, koja je bila neophodna da bi garantovala ispunjavanje zahteva sterilnosti unutrašnjih šupljina u cevovodima i sistemske opreme.“ Pojednostavljeno, radilo se o metalnim opiljcima nastalim prilikom sečenja vodova koji su upali u šupljine ostalih komponenti.

Prema jednoj legendi koja kruži GKNPC „Hruničevim“, radnici koji su sekli cevi sa modula planirali su da čitav brod iseku u staro gvožđe. Ta bi priča zvučala potpuno neverovatno da nije drugih skoro nenormalnih incidenata bezobzirnosti, ležerne kontrole kvaliteta i nekompetencije u industriji poslednjih godina, kao što je instaliranje navigacionih senzora na raketi „Proton“[5] u naopakom položaju, ili sipanje previše goriva u dodatni blok „DM-03“[6] još jednog „Protona“.

Zbog pogrešnog rada jednog od motora raketa №53543 je toliko skrenula sa kursa da se ubrzo srušila samo 1,5-2 km od mesta lansiranja.

Motori su radili do poslednjeg trenutka. Stvoren je krater 40×25 m dubine kuće.

ŠTA DALJE?

5. decembra 2013, rukovodstvo Roskosmosa je donelo odluku da se čitav pogonski sistem MLM-a zameni, i u tom smislu vratili modul „Hruničevu“. Tamo su odlučili da će zameniti sve komponente, uključujući i trastere za kontrolu položaja, sa potpuno novim komponentama.

Međutim, mnogi kritični delovi kontaminiranog hardvera jednostavno više nisu dostupni, jer je modul originalno sastavljan devedesetih, koristeći sisteme razvijene 70-ih i 80-ih! Konstatovano je da ima ukupno 6 nezamenjivih komponenti koje je potrebno očistiti, obnoviti i montirati nazad na letilicu, ako se ikad želi stići do lansirne rampe:

OPCIJE

Glavni i najozbilniji posao predstaljala je zamena rezervoara. Pošto novih nije bilo, niti ih je bilo moguće proizvesti brzo i jeftino, počelo se razmišljati o zameni. Pojavile su se čak četiri opcija. Kao prvi izbor razmatrano bilo instaliranje potpuno novih tankova planiranih za naučni i pogonski modul NEM[7] (371KK63).

Par takvih rezervoara instaliranih na MLM mogao bi da ponese 880 kg goriva. Međutim, zbog njihove veličine, tankovi bi morali da štrče van radijatora pa čak i van kape na vrhu „Protona“, koji treba da zaštiti MLM tokom leta kroz atmosferu. Čak i kada bi radijatori i vrh rakete bili prepravljeni, modulu bi i dalje nedostajalo 1.290 kg goriva potrebnog za planiranu misiju i eventualne vanredne situacije.

OPCIJA 2: „PROGRESSOVI“ TANKOVI

Očito je za RKK „Energiju“ bilo primamljivo da razmišlja o ugrađivanju na MLM standardnih 210-litarskih tankova kakvi se ugrađuju u teretnjake „Progress“[8]. Razmatrano je instaliranje 10 ovakvih tankova na MLM u dve grupe od po 5 tako da mogu da ponesu ukupno 2.352 kg. To bi bilo dovoljno za klasičnu misiju, ali, opet, za to bi bilo potrebno seći radijatore i vrh „Protona“ da bi mogli da budu ugrađeni.

OPCIJA 3: FGB TANKOVI

Inženjeri su potom razmatrali upotrebu 6 kraćih rezervoara, identičnih onima koje je koristio modul „Zarja“ FGB za tankovanje Međunarodne stanice gorivom. Šest tankova je skinuto sa bivšeg modula FGB-2 (tokom njegovog rekonstruisanja u „Nauku“) da bi se napravilo mesta za rdugu opremu. Ako bi se oni postavili umesto kontaminiranih tankova, kratki tankovi bi nosili 2.094 kg goriva, dovoljno jedino za MLM-ovu normalnu misiju ali bez manevra za ulazak u orbitu posle odvajanja od „Protona“. Ili, imao bi dovoljno goriva za te manevre ali ne i za eventualno manevrisanje u slučaju neuspelog prvog pokušaja spajanja sa ISS.

OPCIJA 4: MIX

Kao najbolja opcija nametnula se kombinacija četiri (kratka) tanka za transport goriva na ISS i par dužih (glavnih) tankova koji su pretekli sa projekta FGB-2. Četiri kratka tanka bi mogla da ponesu 1.396 kg goriva a dva duža 808 kg. Time bi oni obezbeđivali ukupno 2.204 kg goriva na MLM, što bi bilo dovoljno za normalne misije. Ono što je jako bitno to je da takav izbor ne bi zahtevao izmene na obližnjim radijatorima ili kućišti u raketnom vrhu.

OPŠTA KONTAMINACIJA: PRELAZAK NA 'Plan B'

Sve u svemu, preostali dodatni tankovi sa projekta FGB-2 mogli su da osiguraju spas modula MLM. To je, naravno, bilo moguće samo u slučaju da i oni sami nisu kontaminirani, što je bilo „pitanje od milion dolara“.

Da bi dobili odgovor, istražitelji su sproveli temeljno usisavanje četiri rezervoara: BNDO-1, BNDG-3, BVDO i BVDG[9]. Upotrebljen je poseban filter koji je služio za zadržavanje čestica izbačenih sa unutrašnjih površina tankova. Naknadni vizuelni pregled filtera otkrio je u sva četiri rezervoara bezbrojne sjajne metalne čestice. U rasponu od 750 do 1.300 mikrona, nečistoća je bila dovoljno velika da bude vidljiva golim okom. Kao rezultat, 28. marta, svi raspoloživi tankovi zvanično su diskvalifikovani za instaliranje na MLM modul.

Prema izvorima bliskim ruskoj kosmičkoj industriji, očigledno je da su se neki direktori pitali da li bi bilo moguće izbeći skupa i komplikovana čišćenja tankova i osloniti se prosto na filtere u pogonskom sistemu, dizajnirane za uklanjanje povremenih nečistoća. Međutim, eksperti za raketne motore su upozorili da bi moguća začepljenja filtera mogla da nepredvidivo promene brižljivo uravnoteženu razmeru tečnog goriva i oksidatora koji ulaze u motor[10].

Čak i gore, čestice mogu ući u osetljive električne ventile sistema i izazvati curenje goriva ili ih sprečiti da zatvore dotok goriva kada je to potrebno. (Sledeći korak je požar.) Te bi čestice mogle da izazovu i ispuštanja gasa iz sistema za presurizaciju[11], što bi dovelo do povećanja pritiska u pogonskom sistemu. Iako su u sistemu postojali rezervni ventili upravo za ovakve scenarije, da su se i oni zapušili, onda bi sav gas za presurizaciju istekao i motori bi bili neupotrebljivi.

Konačno, oštećenja ventila koji kontrolišu operacije pretakanja goriva mogli su da izazovu curenje goriva prilikom pretakanja sa teretnog broda „Progress“ u tankove modula MLM.[12]

30. marta, propulzivni razvojni centar KB „HimMaš“ je potvrdio da glavni motor 11D442 broda „TKS“ odn. MLM/“Nauka“ nikad nije testiran na rad sa kontaminiranim gorivom.

Kao rezultat svega, 1. aprila 2013, rukovodioci projekta MLM su doneli odluku da ne dozvole korišćenje šest originalnih tankova (Opcija 4), već da treba da budu otvoreni radi čišćenja i potom obnovljeni. Svaki cilindar tanka je trebalo da bude isečen po dužini da bi se prišlo fleksibilnim balonima unutra, koji su „gurali“ gorivo ka motorima. Najteži deo posla je trebalo da bude čišćenje i ispiranje svih unutrašnjih šupljina balona.

Naravno, u složenom i međuzavisnom svetu kosmičke tehnologije, niko nije mogao u to vreme da kaže koliko će trajati osposobljavanje svih 6 tankova i ponovno prepakivanje modula MLM, ali se smatralo sigurnim dodati najmanje godinu dana na planirani raspored lansiranja.

U međuvremenu, problemi sa MLM su blokirali putovanje u orbitu davno kompletiranog čvornog modula „Pričal“[13] (na našem, „pristanište“) i naučnog i pogonskog modula nove generacije, NEM. Ne treba pominjati da i ISS polako ističe vreme, i da je odlazak u penziju projektovan između 2024. i 2028.

MLM TANKOVI RĐAJU

Kako bi se osigurali da su kontaminirani tankovi modula MLM vredni popravki, Roskosmos je želeo da se osigura da su strukturno održivi nakon stajanja na spoljnjoj strani modula MLM/“Nauka“ skoro dve decenije. 23. marta 2017, Roskosmos je formirao komisuju za kontrolu aluminijumske konstrukcije tankova od strane kompanije OAO „Kompozit“, ključnog ekspertnog centra za meterijale u ruskoj kosmičkoj industriji. Specijalisti su pronašli brojna mesta prvih znakova korozije na nosačima koji nisu bili prekriveni specijalnim zaštitnim premazima koji su ostatku modula davali karakterističnu crnu boju.

U međuvremenu, dokumentovana istorija klimatske kontrole u glavnoj montažnoj hali GKNPC „Hruničeva“, gde je modul proveo većinu vremena, pokazala je nekoliko slučajeva vlažnosti preko 80%, što bi mogao biti uzrok rđanja. OAO „Kompozit“ je dao preporuku da se išmirglaju svi tragovi korozije, ali da se sve vreme nadgleda debljina zidova tankova na tim mestima.

NOV DATUM LANSIRANJA

U maju prošle godine, ruski kosmički zvaničnici su zacrtali da bi novi datum lansiranja dugoodlaganog modula „Nauka“, MLM, mogao da bude oktobar 2018.

Kako bi odgovorili na najnovije odgađanje lansiranja „Nauke“, planeri su počeli da menjaju dolazak i odlazak transportnih brodova na ruski segment Orbitne stanice. Mesto pristajanja predstojećeg teretnog broda „Progress MS-06“ ('Misija 67P' prema ISS letnom manifestu) je promenjeno, i umesto na modulu „Pirs“ biće na zadnjem portu servisnog modula „Zvezda“. Prema prethodnom planu, „Progress MS-06“ je trebalo da u decembru 2017. otkači i odnese „Pirs“ sa sobom i tako napravi mesta za dolazeću „Nauku“.

Zauzvrat, teretnjak „Progress MS-05“ (ISS misija 66P), koji je pristao na „Pirs“ 24 februara 2017, ostaće spojen tu do septembra 2017. Prethodno, brod je trebalo da ode oko14. juna da bi oslobodio mesto za „Progress MS-06“.

Zahtevi goriva u misiji MLM:

* Povratak modula sa orbite u slučaju opasnosti zahtevao bi dodatnih 654,2 kg goriva i bio bi moguć ili bez početnog manevra ulaska u orbitu ili pre drugog pokušaja pristajanja.

Buduća ruska kosmička laboratorija „Nauka“. Dužina – 13 m; prečnik – 4,11 m; težina – 20,3 t; zapremina pod pritiskom: 70 m³. Njeni motori će moći u slučaju potrebe da kontrolišu visinu orbite ISS.

Laboratorijski modul „Nauka“: 1 i 24 – pasivni spojni agregat SSVP; 2, 8, 13 i 15 – antene sistema „Kurs“; 3 – hermetični adapter; 5 – manipulator ERA dužine 11,3 metra u radnom položaju; 7 i 20 – tankovi sa gorivom; 9 i 19 – antene komandne radioveze „Komparus“; 10 – prenosno radno mesto; 11 i 16 – blok trastera za pristajanje i korekciju; 12 – blok trastera ua orijentaciju; 14 – aktivni spojni agregat SSVP; 17 – senzor za orijentaciju prema Zemlji; 18 – servisno-teretni otsek; 22 – bazna tačka ERA; 23 – ulazni prostor pod pritiskom.

Položaj buduće laboratorije.

Ruski segment ISS (levo) i američki segment (desno). Lepo se vidi dispozicija modula MLM „Nauka“.

[1] Pošto ISS posećuje više kosmičkih agencije, ona ima više različitih portova: 4 tipa za transfer posada, i 6 različitih mehanizama za kačenje hardvera na spoljnim delovima stanice.

[2] Modul „Pirs“ služi kao mesto za hermetizaciju i dehermetizaciju prilikom izlaska tj. ulaska u ISS posle kosmičkih šetnji. Ima jedan otvor prečnika 1 metar za ulazak Rusa i njihovih gostiju (NASA ima sopstveni ulaz, veći, koji se nalazi na američkom segmentu). To je kod Rusa treće mesto za pristajanje dolazećih brodova – jedan je zadnji port servisnog modula „Zvezda“, a drugi nadirni port kontrolnog modula „Zarja“.

[3] Krajem 90-ih, planovi za ruski segment ISS uključivali su nekoliko istraživačkih modula koji bi bili pridodati modulima 'Zarja’ i ‘Zvezda’. Po tadašnjim planovima, danas otkazani kompleks univerzalnog spojnog modula (‘UDM’) i dva nova istraživačka modula trebalo je da budu prikačena za nadirni port ‘Zvezde’ – ‘UDM’ je trebalo da bude baziran na funkcionalnom kargo bloku ‘FGB-2’. On je prvobitno bio građen kao moguća zamena u slučaju otkaza pred lansiranje modula ‘Zarja’ (‘FGB’) – krajem 90-ih konstruisanje ‘FGB-2’ je bilo stopirano iako je ~70% bilo dovršeno. Iako је bilo planova da se ‘FGB-2’ iskoristi za različite namene, na krajuz je iskorišćen za modul „Nauka“.

[4] Kontrolni modul „Zarja“, poznat još i kao 'FGB', „funkcionalni kargo blok“, nastao je od letilice 'TKS' originalno nastaloj za otkazani projekat vojne orbitne stanice „Almaz“. Modul je trebalo da postane jedan od modula stanice „Mir“, ali nije to dočekao.

  „Zarju“ je u orbitu odnela raketa „Proton“ 20. novembra 1998. Dve nedelje kasnije šatl-misija STS-88 je odnela modul „Unity“ u kosmos i tamo se spojila sa ruskim kontrolnim modulom. „Boeing“ je 2013. platio „Hruničevu“ $70 miliona da produži radni vek „Zarje“ do 2020. Malo se ljudi seća da je „Boeing“ platio „Hruničevu“ za gradnju modula. Amerikanci su to radili jer bi njih gradnja sličnog modula koštala tačno duplo.

[5] Misli se na „Proton-M“ lansiran 2. jula 2013. koji je eksplodirao posle 30 sekundi jer je jedan od šest motora prvog stepena bio upravljen u pogrešnom smeru.

[6] Misli se na „Proton-M“ lansiran 5. decembra 2010. koji je pao u okean sa tri satelita „Uragan-M“/GLONASS.

[7] Biće to najsloženiji elemenat ruskog segmenta ISS. Kako ime kaže, nosiće super-složenu laboratoriju i veliku bateriju solarnih panela. Posedovaće dodatne sobe za kosmonaute i nove kontrolne sisteme za let. Predstavljaće srž buduće ruske orbitne stanice. Kao datum lansiranja trenutno se pominje kraj 2019.

[8] Od 1986. „Progressi“ su prepravljeni tako da mogu da nose dodatno gorivo za ISS (više nego duplo). Da bi se to izvelo, izvršene su rokade tankova za vodu, kao i onih 12 za azot i kiseonik za atmosferu na ISS.

[9] BNDO – tank oksidatora niskog pritiska (БНДО – бак низкого давления окислителя); BNDG – tank goriva niskog pritiska (БНДГ – бак низкого давления горючего); BVDO – tank oksidatora visokog pritiska (БВДО – бак высокого давления окислителя); BVDG – tank goriva visokog pritiska (БВДГ – бак высокого давления горючего).

[10] Japanska Venerina sonda „Akatsuki“, nije ušla u planiranu orbitu oko Venere 2010. (Ušla je tek iz drugog pokušaja, posle 5 godina. O ovome sam napisao e-knjigu.) Glavni razlog neuspeha je kvara glavnog motora, tj. zbog topljenja mlaznice usled loše mešavine goriva. Višak oksidatora u mešavini toliko je povisio temperaturu gasova da se mlaznica jednostavno istopila! Samo zahvaljujući ingenioznosti japanskih rukovodioca misije misija je spašena. Ipak, sudbina „Akatsukija“ je neizvesna, jer usled 5-godišnjem izlaganju kosmičkom zračenju sonda ima kvarove na elektronici.

[11] Svaki raketni pogonski sistem koji treba da „radi“ u bestežinskom stanju poseduje integrisani deo koji ima zadatak da stvara pritisak u tankovima i tako tera gorivo ka motorima odn. trasterima. Najčešće je to azot ili helijum pod pritiskom. Nikako pomešati sa sistemom turbo-pumpi koje stvaraju pritisak u raketnim motorima.

[12] Koliko shvatam, misli se na dotakanje goriva iz rezervoara nekog od prislepih „Progressa“ na ISS. „Progressi“ uvek nose oko 2 tone goriva u svojim tankovima.

[13] Takođe deo buduće ruske orbitne stanice, sa 6 portova, koja će se sa 'NEM'-om i ostalim modulim kad-tad odvojiti od ISS i nastaviti kao nezavisna stanica 'OPSEK’, koja će podržavati ljudske misije na Mesec, Mars i Saturn.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?