Iako je „Протон“ jedan od najsnažnijih simbola ruskog raketnog arsenala, trenutno ne prolazi kroz svoj najlepši period. Nakon nekoliko godina u kojima smo gledali porast broja neuspelih lansiranja, sada smo od decembra prošle godine svedoci obustave svih misija ove rakete. Može li biti gore? Može, jer je od kraja januara Роскосмос objavio da će sva lansiranja „Протона“ biti otkazana do leta zbog problema otkrivenih prilikom kontrole raketnih motora.
„Proton.M“ na putu ka rampi.
Mere su preduzete nakon istrage sprovedene u Voronežkom mašinskom zavodu VMZ, (rus. Воронежский механический завод), zaduženom za proizvodnju motora РД-0210, РД-0211 i РД-0212 za druge i treće stepene „Protona-M“. Inspekcija je konstatovala loš kvalitet zavarivanja delova motora, očigledno nastao korišćenjem neodgovarajućih legura. U početku je postojala priča, potpirivana od strane zapadnih medija, da je loš kvalitet uzrokovan korišćenjem jeftinijih materijala – što bi indikovalo korupciju – ali je na kraju zvanična verzija objasnila da su materijali, naprotiv, još i skuplji ali pogrešni jer jednostavno nisu odgovarali zahtevima dokumentacije. Najblaže rečeno, u slučaju je bio nemar.
Istraga nije pogodila samo „Protone“, budući da kompanija „VMZ“ proizvodi i motore РД-0110 koje koriste treći stepeni nekih varijanti raketa „Sojuz“. Prošlog decembra kvar na trećem stepenu „Sojuza-U“ izazvao je gubitak teretnog broda „Progerss MS-04“[1] koji je trebalo da stigne do ISS. Ispostavilo se da je istraga oko incidenta mnogo komplikovanija nego što se očekivalo, ali iako je rečeno da je razlog kvara bilo dospevanje stranih čestica u motor, Roskosmos nije isključio mogućnost da je krivac loše zavarivanje delova u „VMZ-u“. Za svaki slučaj Roskosmos je privremeno suspendovao sve letove „Sojuza-U“, ali je dozvolio lansiranja „Sojuza 2“. Te rakete koriste motore РД-0124 (14Д23) koje je takođe konstruisala voroneška kompanija ali se proizvode u konstruktorskom birou KBHA[2] (rus. Конструкторское бюро химавтоматики, КБХА). Zapravo, planirano je odgađanje i lansiranja broda sa posadom „Sojuz MS-04“, predviđeno za kraj aprila (raketa koja treba da ponese ovaj brod, „Sojuz-FG“, koristi u II stepenu motore РД-0110, koji su takođe kontrolisani).
Motori РД-0210/РД-0211 drugog stepena „Protona“ prave potisak od po 60 tona. Raketa u II stepenu ima tri motora РД-0210 i jedan РД-0211. To su u suštini identični motori, s tim što ovaj drugi ima dodatnu opremu za presurizaciju tankova II stepena, čime se postiže snabdevanje motora gorivom tokom leta.
Kao rezultat inspekcije, rešeno je da se 10 motora ukloni, od kojih su neki već bili instalirani na rakete „Proton“ i poslate u Bajkonur. Državna korporacija je takođe naredila NPO „Energomašu“, vodećoj ruskoj kompaniji za proizvodnju raketnih motora, da savetuju tehničare iz „VMZ-a“ kako da vrate reku u korito. I tako je bile sve dok – a ko drugi do Dimitri Olegovič Rogozin, zamenik premijera Ruske Federacije zadužen za vojnu industriju – nije odlučio da nešto preduzme po tom pitanju i uvede hitne mere. Nakon nekoliko kritika preko televizije na račun politike „VMZ-a“– što je prilično tradicionalna praksa u ruskoj politici – i uskoro „dobrovoljne“ ostavke Ivana Kopteva, generalnog direktora kompanije, Rogozin je najavio da bi „Protoni“ mogli da nastave letove čak i pre sredine maja, zahvaljujući novim merama koje će uključivati i hitnu inekciju rubalja.
Fijasko sa motorima „VMZ-a“ je samo poslednji u nizu sa kojim se suočava holding kompanija „Hruničev“[3], proizvođač „Protona“ a čiji je „VMZ“ samo jedan deo. „Hruničev“ se nosi sa čitavom serijom horor priča vezanih za užasnu kontrolu kvaliteta i konstantnih napuštanja kvalitetnih kadrova (imaju preko 43.000 zaposlenih). Roskosmos je nedavno zatražio od „Hruničeva“ da im vrati značajnu sumu sredstava usled neispunjenja ugovora sa državom oko razvoja kriogenog teškog dopunskog stepena „KVTK“[4] (rus. КВТК, Кислородно-водородный тяжёлого класса) za raketu „Angara V“.
Trebalo je da se „Proton-M“ vrati u službu već u decembru prošle godine radi lansiranja irskog komunikacionog satelita „EchoStar 21“, ali je misija ipak otkazana nakon opisane afere s motorima (setite se da je poslednje lansiranje u junu 2016. imalo problema sa preranim isključivanjem motora drugog stepena). Trenutno je „Proton“ najsnažnija raketa u ruskom arsenalu i biće to sve dok je ne zameni „Angara 5A“. Ako Rusija želi da dostigne 27 lansiranja koliko je planirala ove godine, povratak „Protona“ će im biti od ključnog značaja.
Raketa „Proton-M“. Trenutno je u pitanju IV etapa modernizacije rakete, tako da je u stanju da u orbitu odnedse 6.300-6.350 kg tereta (III etapa je nosila 3.150 kg). Ta raketa je imala samo jedno lansiranje i to je bilo to poslednje 9. juna 2016. sa satelitom „IntelSat 31“.
Rogozin prilikom posete pogona u Voronežu.
Za sada nema vesti o tome kako će se ova odlaganja reperkutovati na Nasu, budući da njeni astronauti lete na ISS pomoću raketa „Sojuz“. Zna se da je Nasin direktor za ljudske letove, William Gerstenmaier, posetio Roskosmos da bi čuo razloge istrage u vezi decembarske nesreće teretnog broda „Progress“. Mada se teret i ljudi šalju u kosmos različitim varijantama rakete „Sojuz“, obe rakete dele isti III stepen, uzrok decembarskog kvara.
Za sada se priča da Rusi ne planiraju da lansiraju novi „Progress“ pre 1. marta. To će uslediti pre bilo kog leta sa ljudskom posadom, a na let čekaju kosmonaut Fjodor Jurčikin i astronaut Jack Fisher.
[1] O ovoj misiji sam detaljno pisao u januaru ovde. Tada sam podsetio da je “Союз-У” raketa sa najviše lansiranja u istoriji – 842 misije od 1973. [770 („Союз-У“) + 72 („Союз-У2“)] – i do tada jedna od najpouzdanijih [neuspešno 22 („Союз-У“)].
[2] Raketno-kosmičko preduzeće takođe iz Voroneža. Malo istorije: za lansiranje prva 3 veštačka satelita Sovjeti su koristili dvostepeni interkontinentalni projektil „R-7“. Ali za dostizanje druge kosmičke brzine bio im je potreban dodatni, III stepen. Za samo 9 meseci motore za taj stepen (РД-0105) je projektovao KBHA, i uskoro su ti motori pomagali i za lansiranja na Mesec. Kompanija je pre pola veka napravila i prve nuklearne raketne motore.
[3] Puno ime „Федеральное государственное унитарное предприятие «Государственный космический научно-производственный центр имени М. В. Хруничева». To je jedno od vodećih ruske raketno-kosmičke industrije. Proizvode čitavu porodicu „Protona“ i njihovih dodatnih stepeni, a radiće i buduću porodicu raketa „Angara“. Imaju brojne filijale za izradu motora, eksperimentalnu avijaciju, i sl.
[4] Radi se o porodici dodatnih stepena (sa 11-27 t tečnog goriva) koji će koristiti srednje i teške rakete „Angara“. Prvobitni ugovor, potpisan 2012, iznosio je 4,35 mld. rubalja. Prema ugovoru, probno-konstruktivni radovi su trebali da budu okončani najkasnije do novembra 2015. u decembru 2016. ugovor je izmenjen tako da radovi budu završeni do 2020. a da „Hruničev“ vrati jedno 50 miliona.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
