Da bi sprečili širenje zaraze venecijanske vlasti su 1423. godine ustanovili izolaciju bolesnih ili onih za koje se sumnjalo da su bolesni. Mesto za izolaciju bilo je jedno od ostrva u Venecijanskom zalivu, a sama izolacija je trajala 40 dana. Četrdeset se na italijanskom kaže quarantina, pa je od te reči nastala i reč karantin odn. karantena kako se još kaže.

Do ovog vremenskog perioda za karantin nije se došlo na osnovu medicinskih istraživanja, već na osnovu biblijske priče o Mojsiju i Isusu koji su živeli 40 dana u izolaciji u pustinji. 

Ali karantin se uvodio i pre te 1423. godine. Sama ideja o izolaciji je začeta još u srednjem veku, a najstariji pisani trag o uvođenju karantina nalazi se u odluci dubrovačkog Velikog veća od 27. jula 1377. 

U osamnaestom i devetnaestom veku na mnogim graničnim prelazima postojale su zgrade karantina u koju bi se smeštali putnici koji su dolazili iz zemalja u kojima je vladala zarazna bolest. 

U Srbiji je na nekoliko lokacija bio uveden karantin za potencijalno obolele u zimu 2006. zbog sumnje na ptičji grip. Pre toga postojao je karantin 1972. zbog epidemije Velikih boginja.

U karantin se stavljaju po potrebi i životinje, biljke, hrana i transportna sredstva u slučaju da dolaze iz zaraženih krajeva ili su već zaraženi nekim uzročnicima bolesti. 

Karantin za povratnike sa Meseca

Predsednik SAD Riard Nikson razgovara sa astronsutima Apola 11	Astronauti Armstrong, Oldrin i Kolins (Apolo 11) u karantinu nakon sletanja na Zemlju

Verovatno najpoznatiji karantin je onaj koji je odredila Nasa svojim astronautima koji su se vraćali sa Meseca. Cilj tog karantina bio je sprečavanje bilo kakve zaraze sa Meseca, mada je ona bila malo verovatna i nakon Apola 14 karantin za povratnike sa Meseca je ukinut. 

Za doček povratnika sa Meseca Nasa je napravila mobilni karantin (mobile quarantine facility - MQF) a to je bila prilagođena putnička prikolica, karavan (američki airstream) kojom inače turisti idu na svoje godišnje odmore. MQF se nalazio na nosaču aviona koji je dočekivao astronaute po njihovom sletanju u okean. Astronauti bi odmah ulazili u MQF gde su boravili do dolaska nosača u luku. Odatle su odlazili u Lunarnu prijemnu laboratoriju u Centru za svemirske letove sa ljudskom posadom. I tu bi dalje boravili u karantinu – ukupno, od sletanja na Zemlju, 21 dan. 

MQF je, naravno obezbeđivao sve što je za život astronauta bilo potrebno, između ostalog bila je obezbeđena i komunikacija astronauta sa njihovim porodicama. U prikolici se pored tri astronauta nalazio i lekar, zatim inženjer itd. 

Nasa je sagradila ukupno četiri MQF.

MQF - fotografije