2:9  I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

Drvo od znanja dobra i zla: Bog je tvorac svih živih bića i neživih stvari. Tako se ovde jasno govori da je bog stvorio i dobro i zlo, pri čemu je potrebno da se posebno naglasi da je bog tvorac zla!

Drvo od znanja dobra i zla je samo indikator u raju da se ukaže na ova dva božija dela.

**  ** **

2:16  I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;
2:17  Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.

Tek što je stvorio čoveka, Adama, bog Adamu upućuje pretnju, da će isti Adam umreti ako okusi … Ovim bog priznaje da ne veruje u Adama, da ne veruje da će ga Adam poslušati, već koristi pretnju smrću. Bog ovim takođe priznaje da već zna da ga Adam neće poslušati. Zašto je bog stvorio tako neposlušnog Adama? Adam očigledno se nije uplašio smrti, jer do Adama još niko nije umro pa se i ne zna šta je to smrt! Prema tome, pretnja smrću se ne odnosi na Adama već na sve vernike koji ne poslušaju boga.

**  **  **

Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
3:2  A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
3:3  Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
3:4  A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;

Prva rečenica je ovde mnogo zanimljiva: Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; Bog je stvorio lukavu zmiju! A zašto? Zato što je bog tvorac sveg zla na Zemlji. Lukava zmija potrebna je samom bogu da opravda svoje potonje postupke. Umesto da preobrati zmiju u dobru zmiju, bog kažnjava Adama i Evu, što će se kasnije videti.

Dalje, bog kaže: Umrećete, zmija kaže: Nećete vi umreti! Koji je to bog koji je stvorio zmiju, a koja mu, bogu, protivureči? Pokazaće se da je zmija u pravu. A da bog nije u pravu. Ovim bog gubi sve atribute boga a sve zahvaljujući sopstvenom delu, zmiji. A lukava zmija dalje nastavlja:

3:5  Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.
3:6  I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.
3:7  Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.

U prvoj rečenici je od značaja da će se Adamu i Evi otvoriti oči kad okuse plod sa drveta znanja dobra i zla. Pa dalje, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. 

„Kao bogovi“ - Ne, nije kao jedan, jedini bog, već kao mnogo bogova! Ovde se do srži potire ono: Ja sam bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene! Na Zemlji ima oko 4300 religija i isto toliko bogova. I svi bogovi znaju šta je dobro šta li zlo, jer su i dobro i zlo sami stvorili. A to ljudi, vernici, ne smeju znati.

3:22  I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo;

Jasno se kaže:  Eto, čovek posta kao jedan od nas, jedan od nas bogova…onih 4300! Očigledno je da se i ovde potire ono: Ja sam bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene!

**  **  **

Bog videvši da je Adam prekršio njegovu, božiju, naredbu, upita Adama šta je to uradio.

3:12  A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
3:13  A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.

Umesto da pred silom boga zaštiti Ženu, Adam, pred silom boga, svaljuje krivicu na Ženu! To jasno govori o kukavičkom karakteru Adama, a takodje govori o podlom bogu koji je stvorio takvog Adama!

**  **  **

Adam svaljuje krivicu na Ženu, Žena na lukavu zmiju koju je stvorio bog. A bog, svemogući, umesto da se obračuna sa lukavom zmijom, koja je sve ovo i zamutila a po božijoj volji jer je isti bog stvorio i lukavu zmiju, dakle, bog kažnjava Adama i Evu:

3:16  A ženi reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.
3:17  Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;

Ovaj potez boga je smišljen. U realnom životu žene s mukama radjaju a muževi s mukom obradjuju zemlju, pa je bog za svu nevolju, istim bogom stvorenu, okrivio Adama i Evu! Bog je oprao svoje prljave ruke, zmija je i dalje lukava, ali je nju isti bog pred božijim vernicima kaznio:

3:14  Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.

**  **  **

Reč biblije, reč drugih religijskih spisa, počev od egipatskog Horusa pa dalje, je reč potpunog nepoštovanja zemaljskih i kosmičkih zakona. U toj biblijskoj reči ne postoji nimalo Astronomije, Fizike, Matematike, Biologije, s druge strane ni Logike, Etike, Morala. Sve se potire Bogom Svemogućim.

Evo šta je o bogu rekao Epikur:

(грч. Επίκουρος; 341—270. п. н. е.)

„Ako bog želi, a ne može da iskoreni zlo, onda nije svemoguć.

Ako može, ali ne želi, onda je zao i maliciozan.

Ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?

Ako niti može niti želi, onda zašto ga zvati bogom?“