Dakle, ovo je bio neverovatno dobar kamp. Nije što je naš, nago stvarno :)

Već po prijavama videlo se da doći puno ljudi, a došlo je i mnogo više. Oko 200 učesnika je naš projektovan kapacitet (što se vode, toaleta, razvodnika struje itd. tiče), međutim ove godine u kampu (na po najmanje jedan dan) došlo preko 360, možda 365 pojedinaca. 

Stižu nam ovih dana pohvale učesnika za dobru organizaciju kampa (koja inače nije bila baš jako dobra, ali bolje ne možemo), mi međutim moramo da pohvalimo učesnike. Dešavalo se ranijih godina da dođu neki koji su zapravo potpuno nezainteresovana za naš kamp, uopšte ne učestvuje u našim aktivnostima a onda su još nečim nezadovoljni. 

Ove godine učesnici su bili kakve samo poželeti možete. Pa čak i kad je zbog havarije na više sati, i zapravo tokom cele noći, nestalo vode na pola Fruške gore, svi su to stoički i gotovo veselo podneli. A nakon predavanja uvek je bilo puno pametnih i pronicljivih pitanja. Milina je za takvu publiku raditi.

Deca

Deca u kampu su imala svoj svet. Izgleda da su ona umislila da je kamp njihov i da se po njemu iz nekog nepojmljivog razloga motaju neki matori ljudi, ali koji im srećom nisu puno smetali. Deca su jurila, skakala i smejala se, crtala i učestvovala u posebnom programu traganja, istraživanja i otkrivanja. 

Inače sve su to divna deca. Na najbolji način su zakoračila u život i biće nešto od njih sigurno. Njih jedino škola može da iskvari. 

Mame

Ugrubo, na Letenki ima dva tipa mama. Jedne mame, uglavnom one koje su sa decom došle prvi put, posebnim senzorima prate svoju decu i u svakom trenutku znaju gde se koje njihovo nalazi. Ili bar znaju u kom pravcu mogu da ih traže. Pa je tako Ivana, Janova mama a da se nije pomerila sa stolice na kojoj je sedela, rekla: „Jedno mi je tamo, drugo eno onamo, a Igor? Igor je eno tamo“. I rukom je nepogrešivo pokazala gde se ko od njenih nalazi iako ni jedno nije bilo u vidnom polju. 

A drugi tip su mame koje godinama na kamp dolaze, i koje su u kampu odgajale decu. E one znaju samo da su im deca tu negde u krugu od 30 metara i dok je tako, ne brinu. Ako nešto baš i zatreba uvek je u blizini neka druga mama koja će se pobrinuti za sve što treba. 

Predavači i predavanja

Imali smo zaista sjajne predavače. Vrhunske. Nezahvalno je nabrajati ih pa tako i bez ikakve namere praviti neki redosled po važnosti. Sem toga, bilo je toliko programa da niko nije mogao sa pažnjom svaki da isprati, pa tako i meni ostaje da neka predavanja tek čujem sa tonskih zapisa koje smo pravili. Od preko dvadeset tačaka programa koje smo planirali svega tri nisu realizovani. Dragan Lazarević (GEA, Vršac) je imao problem sa prevozom te nije ni stigao u kamp. Čedina priča o gnomonu je sjajno zamišljena više kao razgovor sa nekoliko fizičara, ali nismo uspeli sve njih u isto vreme da okupimo na livadi, a prof. Mrđa nije pričao o projektu ELECTRA jer – nije stigao od drugih obaveza. Nismo realizovali ni program Pet minuta priče iako je jedan učesnik imao interesantnu ideju da govori i demonstrira podelu laserskog zraka – a to nismo jer se gospodin onda kada je bilo vreme za priču izgubio negde kod teleskopa. Evo nek to bude priča za dogodine. 

Ipak da navedem neka predavanja i predavače. Naravno tu je predsednik SANU, akademik Zoran Kneževć koga svakako treba boldovanim fontom istaći. Pričao je o našoj najvišoj naučnoj ustanovi i otkrio nam neke detalje koji u člancima nekako uvek ispadnu pa se za njih i ne zna puno. Dr. Bogojević je u svom stilu nadahnuto pričao o nauci. Šta više doveo je sa sobom, pored dr Balaža i profesoricu Tanju Berić sa Biološkog fakulteta iz BG koja je, pazite sad, rukovodilac laboratorije za astrobiologiju u osnivanju! Eto, malo ko i zna za tako nešto. A od profesorice smo čuli kako je laboratorija zamišljena, sa kojim ciljevima i kada će proraditi. Uglavnom rekla je da će nam sledeće godine govoriti o prvim rezultatima (a radi se o tome da u laboratoriji nameravaju da uzgajaju male, sitne živuljke, ekstremofile koji će …. Dođite dogodine pa će te čuti, da ne prepričavam priču).

A Slobodan Bubnjević je govorio o svojoj knjizi koja sledećeg meseca treba da izađe iz štampe, a radi se o svemu onome što je prethodilo stvaranju i detoniranju atomske bombe! Iz istorijskih, naučnih, socioloških, političkih i mnogih drugih razloga to je jako važna tema. 

Dr Matija Ćuk je govorio o orbiti Meseca i mnogo, mnogo više od toga (i to predavanje tek treba da odslušam) i pazite, nije govorio ono što je naučio iz knjiga i stručnih članaka, već iz svog iskustva jer je on, sa svojim timom, pisao te članke. Inače je, kako smo to i najavili, on istraživač SETI instituta.

Stanislav Milošević – e njega je bilo milina slušati. Čovek izuzetno tečno i jednostavno objašnjava sudare galaksija i šta se na osnovu ostataka tih sudara da zaključiti. Zadivljujuće je već i to što su naučnici u stanju da u galaksijama uoče nekakve ostatke sudara i to sudara koji su se desili beskonačno daleko i u prostoru i u vremenu, a to je tek početak onoga što oni izučavaju.

Igor Smolić je već dobro poznat našim kamperima. Njegova ljubav u astronomiji su komete. Najavio je dolazak jedne komete sledeće godine koja će, po njegovim proračunima biti vidljiva i preko dana! Svoje predavanje je podelio na tri dela. Prvi smo čuli ove godine, drugi ćemo čuti sledeće i treće nakon te. Naravno, ako sve bude kako treba pa i ako kampa bude. 

Dušan Pavlović je imao zanimljivu temu Nauka i mediji, ali predavanje nisam stigao da čujem. Snimili smo ga pa ću ga slušati kasnije. 

Čeda Stanković je rasklopio teleskop i onda ga, uz detaljno objašnjavanje sklopio pred publikom.

Milan Lazić je pod noćnim nebom objašnjavao kako možete pronaći tražene nebeske objekte. Pošto smo imali strance govorio je malo na našem, malo na engleskom jeziku.

Jozef Šuštar je vodio kroz maketu Sunčevog sistema što je redovan program naši h kampova. Inače prilikom pakovanja izgubio je Sunce pa ako ga nađe nek Sunce donese dogodine.

Kristina Savić i Jelena Milutinović su radile sa decom, a prof. Gajić je govorio o loptastim munjama (nisam znao da je ta tema toliko zanimljiva) i o komunikaciji za VZ civilizacijama. E nakon tog predavanja razvila se zaista zanimljiva diskusija. Inače to je bilo 555-to popularno predavanje prof. Gajića (dakle, ne računajući ona koja je držao studentima radom na fakultetu)..

Bratislav Ćurčić se i ovog puta potvrdio kao najbolji poznavalac astronomske opreme i to ne samo u na Balkanu nego sigurno i mnogo šire. Fantastičan je bio. 

Sigurno sam nešto i propustio – izvinjavam se, ali stvarno je bilo mnogo toga da se čuje i vidi. 

Poljana je bila prepuna teleskopa. I još jednom: poljana je bila prepuna teleskopa. Noću su se sijali ekrani telefona i monitora, motori su tiho zujali, žamor sa pokojim uzvikom oduševljenja se čuo tokom cele noći. 

Bilo je više televizijskih ekipa koje su prikupljale izjave organizatora i učesnika. Jan, momak od oko 5 godina svuda je po kampu išao sa svojim zmajem ili sa malim šatorom koga je vukao za sobom. Ulovili smo ga u jednom momentu dok se nalazio u vidokrugu da jednoj TV da izjavu. Ispričao je sve i onda obavestio svog oca:

- Izjavio sam se!

Fotografije:

/Sve fotografije (snimili Čeda i Saša): ALBUM 505 fotografija/

 

Sve fotografije (snimili Čeda i Saša): ALBUM 505 fotografija

 

ALBUMI FOTOGRAFIJA SA ASTRONOMSKOG KAMPA "LETENKA 2023"