Kao nekom ko voli da istražuje, odmah mi je nešto upalo u oči: A gde su tu Rusi? Kakav je bio njihov udeo u kosmičkoj astrofizici? Začudo, na netu ima vrlo malo, i to prilično šturih informacija. Evo šta sam uspeo da iskopam. Za sada.
interesantni tekstovi iz arhive AM!
Ima vrlo zanimljivih starih članaka u AM, šteta je da ih se ne podsetimo. Evo jednog od njih:
Pet najslavnijih teleskopa uistoriji
Znate li koji su to? Možda vi imate svoje kanditate, ali pročitajte koji su to teleskopi po mišljenju članova našeg foruma. Članak je iz 2009.
Tako sam odlučio da napravim Ritchey-Chretien teleskop, porudžbinom odgovarajućeg optičkog sistema na osnovu kojeg bi se izradila precizna mehanička konstrukcija. S obzirom da mi je potreban prenosan instrument, izabrao sam otvor objektiva od 250 mm procenjujući da sa čvrstom mehaničkom konstrukcijom masa teleskopa ne bi trebalo da pređe 20 kg.
Dvogled je dragocen instrument i malo pažnje mu morate pokloniti. Evo saveta:
San svakog osmatrača početnika je dobar teleskop, a san iskusnog osmatrača je dobar dvogled i to ne samo zato što teleskop već poseduje nego zato što dvogled ima neke prednosti nad teleskopom. Lako je prenosiv, kroz njega se gleda sa oba oka pa posmatranje nije zamorno, objekti se lakše pronalaze i tako dalje. Evo jednog zbilja dobrog, astronomskog dvogleda.
Kina i Indija su se pridružile kao partneri u projektu trideset metarskog teleskopa (Thirty Meter Telescope) na vrhu vulkana Mauna Kea na Havajima. Obje države će ravnomjerno učestvovati u troškovima gradnje od po 10 procenata (očekuje se da će ukupni trošak izgradnje teleskopa doseći 1 milijardu dolara) i isti odnos će imati u vremenu posmatranja. Ovaj teleskop će biti najveći na svijetu kada bude dovršen krajem ovog desetljeća.
Zašto SSSR nikada nije lansirao svemirski teleskop kao što je NASA Habl? Odgovor nije prost. S jedne strane, svemirski naučni program u SSSR-u uvek je bio predmet nastranih želja političkih i vojnih elita, koje su i vodile glavnu reč u vemirskim naporima zemlje. S druge strane, neprestana unutrašnja trvenja između konstruktorskih biroa neprestano je dolivala vatru na već postojeće probleme.
Ruski kosmički radioteleskop (KRT) "Spektar-R" ("Radiastron") uspešno je obavio prva interferometrijska posmatranja četiri nebeska objekta.
German Aerospace Center (DLR) odredio je najvjerojatnije mjesto pada njihove istraživačke letjelice ROSAT
Stručnjaci Nemačke kosmičke agencije, DLR, i ESA-e kažu da delovi nemačkog kosmičkog teleskopa ROSAT, koji nekontrolisano kruži oko Zemlje, mogu pasti na našu planetu izmedju 21. i 25. oktobra.
