22. januar. 2010.
 |
Osmatranja sprovedena Hablovim teleskopom (HST) pokazala su da mnoge obližnje zvezde imaju svoje Kajperove pojaseve, nastale u vreme formiranja planetnog sistema.
|
Kada sam nedavno pisao o ruskim svemirskim opservatorijama, posetio sam jedan sajt o Hablu i pročitao: HST je prošlog meseca uspeo da u nepreglednim astronomskim jedinicama svemirskog vakuuma registruje objekat Kajperovog pojasa (KBO) prečnika samo 900 metara, udaljenog 6,7 milijardi kilometara[1] od ove opservatorije! Najmanji KBO koji je pre ovoga otkriven u reflektovanoj svetlosti imao je prečnik od 48 km - 50 puta veći.
Otkriveni objekat ima 35. magnitudu, što je oko 100 puta manje nego što teorijski Hubble Space Telescope može da detektuje.
U čemu je onda trik?
U tekstu objavljenom 17. decembra 2009. u časopisu „Nature", Hilke Schlighting sa Kalifornijskog tehnološkog instituta u Pasadeni sa saradnicima objasnio je da su podaci o objektu izvučeni iz podataka Hablovih instrumenata, a ne direktno sa slika.
Habl poseduje tri optička instrumenta zvana senzori za precizno pozicioniranje (Fine Guidance Sensor, FGS[2]). Putem strogo odabranih referentnih zvezda, oni obezbeđuju i šalju vrlo precizne navigacione informacije kontrolnom sistemu koji određuje položaj i stabilnost svemirske opservatorije. Da bi što preciznije odredili položaj zvezda, senzori se oslanjaju na talasnu prirodu dolazeće svetlosti.
Schlichting i kolege su utvrdili da su FGS instrumenti toliko dobri da su u stanju da uoče efekat prolaska nekog malog tela ispred odabrane zvezde. To izaziva kratkotrajnu okultaciju (pomračenje) pozadinske zvezde za navođenje, ali i daje podatke o objekti koji je uzrokovao okultaciju.
 |
Jedan od tri Fine Guidance Sensora snimljenih tokom druge servisne misije teleskopa sprovedene 1997. godine. Tri ovakva senzora se nalaze po obodu teleskopa; dva drže teleskop upravljen ka meti a metu drže u vidnom polju instrumenta sa preciznošću od 0,01 arcsec, dok treći služi za astrometriju. |
Zato je navedeni tim stručnjaka sakupio podatke 4,5-godišnjih osmatranja radi analize. Tokom navedenog perioda, Habl je sproveo preko 12.000 sati snimanja analizirajući traku neba široki 20 stepeni oko ravni ekliptike, gde se zapravo nalazi većina KBO objekata. Tim je analizirao FGS osmatranja oko 50.000 zvezda za navođenje.
Analizirajući tu ogromnu bazu podataka, Schlichting i njegov tim su otkrili jedno pomračenje koje je trajalo svega 0,3 sekunde, i zaključili da se radilo o prolasku nekog Kajperovog objekta. Na osnovu proračuna, zaključili su da mu je orbita kružna i nagnuta pod uglom od 14° u odnosu na ekliptiku. Udaljenost je određena prema trajanju okultacije, a na osnovu procenjenog sjaja izračunata je njegova veličina. „Bilo je jako uzbudljivo zaključivati ovakve stvari samo iz podataka," objašnjava Schlichting.
Hablova osmatranja obližnjih zvezda pokazala su da mnoge od njih imaju svoje Kajperove diskove koji ih okružuju. Očigledno je da su svi oni ostaci nastanka nekih tamo planeta. Veruje se da su se tokom milijardi godina ti ostaci sudarali i stvarali sve veći broj manjih KBO, koji nisu deo originalne populacije.
Ovo otkriće snažno ilustruje mogućnosti koje kriju arhivirani Hablovi podaci. Zato su naučnici spremni da u cilju otkrivanja novih KBO proanaliziraju sve FGS podatke sakupljene tokom Hablovih osmatranja sprovedenih još od lansiranja 1990. godine.
[1] Sonda „New Horizons" se trenutno nalazi na 2,46 milijardi kilometara od kuće.
[2] Dva interferometrijska senzora služe za usmeravanje i gledanje teleskopa u metu, a treći može da se koristi za poziciona merenja - poznata kao astrometrija. Zbog svoje vrhunske preciznosti, FGS se koristi za merenje udaljenosti zvezda i istraživanja binarnih sistema.
Još o HST
Kratka istorija svemirskog teleskopa Habl
Svemirski teleskop Habl - video zapisi
The story of the Hubble Space Telescope and where we go ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
