Članak iz Astronomije broj 23

NASA je konačno, oktobra ove godine, odobrila petu i poslednju misiju servisiranja i unapređivnja Hubble Space Telescope-a (HST), planiranu za maj 2008. koja bi trebalo da produži život legendarne svemirske opservatorije do 2013. Matična institucija zadužena za rukovođenje operacijama Habla, kao i njegovog budućeg naslednika, James Webb Space Telescope-a (JWST), Sapce Telescope Science Institute (STScI) u Baltimoru, sa oduševljenjem je dočekala ovu sjajnu vest. Kako je vašim reporterima javila Freeke Van De Voort, mladi astronom koji trenutno proučava binare na STScI-u, hodnicima Insituta su nakon ozvaničenja vesti o servisnoj misiji, dugo odjekivala čestitanja i radosni povici „Nazad na posao!", a uobičajno popodnevno okupljanje pod nazivom „Naučna kafa" („Science Coffee"), zamenio je toga dana - šampanjac!

Vera Gluščević sa koleginicom ispred Goddard Space Flight Center-a.

U Goddard Space Flight Center-u, povodom donošenja ove odluke, održana je NASA-ina konferencija za štampu, na kojoj je senatorka, koja se odavno zalagala za pomenutu misiju, održala govor, prigodno ga završivši rečima: „May the Force be with you!". Istom prilikom je i glavni Administrator NASA-e Michael Griffin objavio da se planira pet odvojenih spacewalks-a u toku jedanaestodnevne misije, kako bi na Hablu bili zamenjeni neki od dotrajalih delova i dodata dva nova instrumenta: Cosmic Origins Spectrograph (COS) i Wide Field Camera 3 (WFC3). COS će biti najosetljiviji UV-spektrograf koji je ikada bio postavljen na Habl i imaće zadatak da „sondira" strukturu svemira na velikoj skali, čija je forma određena gravitacijom tamne materije, a manifestovana prostornom distribucijom galaksija i međugalaktičkog gasa. Sa druge strane, WFC3 je kamera osetljiva u širokom opsegu talasnih dužina, uključujući infra-crveni, vidljivi, i ultraljubičasti domen i imaće čitav niz zaduženja: od posmatranja planeta Sunčevog sistema pa sve do udaljenih galaksija, koje su izvan Hablovog sadašnjeg dometa, kao i Obližnjh galaksija, od kojih svaka ima sopstvenu priču o istoriji formiranja zvezda.

Vera Gluščević u Goddard Space Flight Center-u.

Griffin je već imenovao i članove posade spejs šatla koji će po poslednji put ići u pohode Hablu. Izabranu ekipu čine: Scott D. Altman (komandant misije), Gregory C. Johnson (pilot), John M. Grunsfeld i Michael J. Massimino (specijalisti misije, obojica veterani u „svemirskim šetnjama"), Andrew J. Feustel, Michael T. Good i K. Megan McArthur (tri nova astronauta, po prvi put u svemiru).

Ali ko su zaista ti Hablovi spasioci i kako dišu kosmonauti - ljudi koji su videli svetlost zvezda „izbliza"? Igrom slučaja, ovog leta, za vreme učešća na svojim studentskim istraživačkim projektima na STScI-u, dva reportera Astronomije su imala neverovatnu sreću i čast da iz iskuse neposredan susret sa jednim od njih.

Jednog ranog julskog popodneva, za vreme ručka u kafeteriji „Azafran", na drugom spratu STScI-a, jedan od pomenutih veterana misije, John M. Grunsfeld, koji je toga dana došao u kratku posetu Institutu, savršenim mirom i usmerenošću glasa, misli i pokreta, bez traga protivljenja ili radovanja, odajući utisak osobe koju ni detonacija bombe na pet metara razdaljine ne bi „izbila iz koloseka", pristao je da popriča sa nama na nekoliko minuta. Kasnije smo ustanovili da je ta savršena kontrola zapravo karakteristična za ljude njegove struke. „Kad je vakuum jedino čemu se možete nadati, ako stvari krenu ‚naopako‘, onda je trezvenost i hladnokrvnost u opisu radnog mesta", rekli su nam John-ovi bliži saradnici sa Instituta.

Astronaut John M. Grunsfeld i naš saradnik Dmitrij Celjahovič

Još tada nam je Grunsfeld rekao da se nada da će u očekivanoj misiji servisiranja Habla učestvovati kao član posade, što bi značilo njegov peti odlazak u svemir. Veteran je priznao da je do tada leteo samo u Šatlu, a nikada, na primer, u ruskoj raketi, ali da je, jednom prilikom, nekoliko dana proveo na svemirskoj stanici „Mir". Raspitivali smo se i oko toga da li ljudi koji nisu rođeni u Americi mogu da apliciraju za NASA-ine obuke i eventualno, postanu astronauti. Odgovor je bio jezgrovit i kratak, kao i svi prethodni: „Da. Poznajem nekoliko ljudi koji su rođeni van SAD-a, ali koji su kasnije dobili američko državljanstvo i postali NASA-ini astronauti". Od Grunsfelda smo u ovoj kratkoj diskusiji takođe saznali da, na primer, starosna granica za letove u „outerspace" praktično ne postoji i da je nameće jedino opšte zdravlje čoveka, koje mora biti praktično savršeno. Upitan, za kraj, kada je tačno odlučio da postane astronaut, istom zbunjujućom intonacijom spremnosti, sa istim blagim osmehom odgovorio je: „U šestoj godini života", a nebo-plave oči (nekako prikladne u celoj sceni) ostale su pomalo zastrašujuće daleke...

John M. Grunsfeld je zapravo astronom sa Univerziteta u Čikagu, koji je nakon obuke u NASA-i, četiri puta leteo šatlom, dva puta već posetio Habl i pet puta „šetao otvorenim svemirom" („spacewalk").

Najjači utisak koji smo poneli iz ovog susreta jeste osećaj da je Habl u sigurnim rukama i unutarnja rešenost da i sami jednom (ili više puta!) vidimo zvezde „izbliza"....

Autori članka:

Vera Gluščević
apsolvent astrofizike

Univerziteta u Beogradu

Dmitrij Celjahovič
student na magistarskim studijama

Karleton Univerziteta, Kanada
(specijalizacija: fizika cestica, kosmologija)