Jedan od prvih tekstova koji sam poslao na ovaj sajt u vreme kada sam pre osam godina boravio u Americi, bio je o neverovatnom projektu infracrvenog James Webbovog svemirskog teleskopa – JWST. Međutim, od tada sam nekoliko puta pisao o njemu, i svaki put su vesti bile sve alarmantnije. Beskrajna odlaganja, prepravke, ekonomska prekoračenja budžeta ... Ko bi danas pročitao sve te tekstove, dobio bi vrlo jasnu sliku stanja Nase u protekloj dekadi, a bogme, bilo bi mu što-šta jasnije i o njenoj vrloj budućnosti.
Bojim se da je ovo poslednja kockica u tom nesrećnom mozaiku ...
Državni komitet za budžetska sredstva je pre par dana predložio da se konačno prekinu svi radovi na Webbovom teleskopu, glavnom dragulju u Nasinoj kruni astronomskih planova za sledeće dve decenije.
Teleskop, nazvan po bivšen direktoru Nase, trebalo je da bude naslednik Hablovog teleskopa, i projektovan je tako da može da izučava prve zvezde i galaksije koje su se pojavile nekih sto miliona godina nakon Velikog praska.
Poslednji planovi su pominjali lansiranje 2014. godine, ali prošle godine NASA je objavila da bi za okončanje teleskopa bilo neophodno još oko \(1,6 milijardi[1] i još makar nekoliko dodatnih godina za završetak, jer su otkriveni ozbiljni propusti u rukovođenju projektom.
Prošle nedelje NASA je objavila da je upravo dovršeno poliranje svih 18 heksagonalnih segmenata teleskopskog berilijumskog ogledala (prekrivenih zlatom!), koje ima prečnik od 6,5 metara, ali agencija još nije objavila novi raspored za testiranje i eventualno lansiranje teleskopa.
Prvih šest ogledala JWST već je prošlo seriju testiranja u rendgenskim i kriogenim komorama Nasinog Maršalovog svemirskog centra u Alabami. Poslednji izveštaj kaže da će testiranja biti kompletirana do zime ove godine. Da li je sve to uzalud – ostaje da se vidi.
Objava potencijalnog „ubijanja“ teleskopa stigla je u okviru mera za stezanje kajša u Nesi i ostalim agencijama, uključujući Ministarstvo trgovine i pravde. Komitet je predložio rezanje za \)1,6 milijardi Nasinog sadašnjeg budžeta, koji za 2011. godinu iznosi \(18,4 milijarde. Obamina administracija je prošle godine zahtevala \)18,7 milijardi za Nasu.
Američki astronomi su prosto zgranuti predlogom, plašeći se da bi smrt Webbovog teleskopa imala isti poražavajući efekat na američku astronomiju kao što je otkaz Superprovodljivog-Super-kolajdera (SSC), poznatog kao Desertron, divovskog ubrzivača čestica iz Teksasa, koji je otkazan 1993. godine, imao na nacionalnu fiziku, čime je Amerika definitivno izgubila primat u svetu u toj oblasti.
Otkazivanje Webba moglo bi da „ima dalekosežne efekte na astrofiziku, ozbiljno ugrožavajući američko vođstvo u svemirskoj nauci,“ kaže Matt Mountain, direktor Space Telescope Science Institute iz Baltimora, koji bi trebali da vode brigu o novom teleskopu. „To bi posebno bilo pogubno u vreme kada nacija nailazi na ozbiljne poteškoće da motiviše studente da upisuju fakultete koji se bave naukom i inženjeringom,“ dodao je.
Tod R. Laurel, astronom sa National Optical Astronomy Observatory iz Tusona, slaže se sa njegovim mišljenjem. „To bi mogao da bude nesaglediv udar za čitavu kosmologiju,“ smatra on. „Nakon što smo dve decenije forsirali Habla do samih granica, čime smo revolucionarno unapredili astronomiju, naš sledeći korak treba da bude odustajanje i predaja. Habl je još uvek dovoljno dobar da nam pokaže šta propuštamo od početka vremena.“
Webbov teleskop, kaže on, „mogao bi to da nam prikaže u punom svetlu“.
Očigledno je da je zahtev Komiteta nešto što će izazvati pravu političku dramu, u kojoj će morati da učestvuje i Senat. Ovih dana se očekuje učešće podkomiteta zaduženog za Nasu i druge agencije, kaže Jennifer Hing, predstavnica Komiteta.
Sledeće srede ovaj Komitet će se ponovo sastati i dati svoj konačni sud.
Simulacija performansi Webbovog teleskopa. Prikazuje jednu „tipičnu“ fotografiju kakvu bi slao Webb, a zasnovana je na očekivanoj gustini objekata i na predviđenim performansama teleskopa. Boje su veštačke, budući da je sam teleskop infracrveni.
[1] To znači da bi teleskop na kraju koštao preko $6,8 milijardi! To je trećina troškova za program „Apollo“, koji je odveo 12 ljudi na Mesec.
Kako smo o ovom teleskopu pisali 2006. i 2007.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
