Pre dva dana phys.org je objavio novu teorija o tamnoj materiji, SIDM, koja objašnjava dve astrofizičke zagonetke: visoko gusti halo u masivnoj galaksiji i niske gustine haloa u ultradifuznim galaksijama. Tekst prenosimo u celosti.
Opširnije: Nova teorija o tamnoj materiji objašnjava dve zagonetke
Write comment (1 Comment) 
Tražili smo od GPT-a, verzije obučene aprla 2023. (gpt-4-1106) da nam odgovori na pitanja o tamnoj materiji.
Opširnije: ChatGPT o misteriji tamne materije
Write comment (0 Comments) 
Fizičari i njihovi najbliži rođaci astronomi i astrofizičari kada treba da daju ime nekim objektima puštaju svojoj bujnoj mašti na volju, a posledica su često interesantni, ponekad besmisleni nazivi. Uzmite na primer kvarkove. Sam naziv kvark je detinjast i nema baš nikakve veze sa fizikom. A to je tek početak jer kvarkova ima šest tipova sa svojim simpatičnim ali imenima bez ikakvog smisla: grnji, donji, čarobni, strani, vršni, dubinski (nazivi su prema Vikipedijama, a nemojte se čuditi ako nađete i naka druga imena za isti kvark).
Opširnije: Kako je nastao naziv "tamna materija"
Write comment (0 Comments) 
Opširnije: Godinu dana ChatGPT-a
Write comment (0 Comments) 
Poželite želju i sačekajte koji minut da se ostvari
Opširnije: Vrijeme je za zimske „suze Sv. Lovre”: Geminidi 2023.
Write comment (0 Comments) 
Pre nekoliko milijardi godina, kada je Crvena planeta bila mlada, izgleda da je imala gustu atmosferu koja je bila dovoljno topla da podrži okeane tečne vode - kritičnog sastojka za život. Animacija pokazuje kako se površina Marsa mogla pojaviti tokom ovog drevnog perioda klementa, počevši od preletanja Marsovog jezera. Umetnikov koncept je zasnovan na dokazima da je Mars nekada bio veoma drugačiji...
Opširnije: Evolucija Marsa - NASA
Write comment (0 Comments) 
Matematičari dobro znaju kako statističkom obradom, bez falsifikovanja prikupljenih podataka, može da se utiče na konačan rezultat. Najčešći slučaj je ako se traži samo prosečna vrednost za veći broj prikupljenih podataka. Reklo bi se da se ovo lako računa i da je rezultat objektivan, ali u matematici je poznato više načina iskazivanja prosečne vrednosti.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (28) Kako lagati uz pomoć statistike
Write comment (0 Comments) 
Slika prikazuje centralni region Mlečnog puta, širine oko 3 lučne sekunde. Zvezda S0-6 (plavi krug) nalazi se na oko 0,3 lučne sekunde od supermasivne crne rupe Strelac A* (Sgr A*, zeleni krug). Snimak je napravljen Subaru teleskopom, velikom optičko-infracrvenom teleskopu na planini Maunakea, na Havajima.
Opširnije: Ekstragalaktičko poreklo zvezda u blizini supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta
Write comment (1 Comment) 
Godine 1950. dok je ručao sa kolegama u Los Alamos laboratoriji, naučnik i nuklearni fizičar Enrico Fermi postavio je svoje čuveno pitanje: "Gde su svi?" Ukratko, Fermi se bavio veoma važnim pitanjem koje muči ljudske umove od trenutka kada su shvatili da je Zemlja samo kap u beskrajnom univerzumu. S obzirom na veličinu i starost univerzuma i obilje sastojaka potrebnih za život koji se čini da postoje svuda, zašto nismo pronašli nikakve dokaze o inteligentnom životu van Zemlje?
Opširnije: Zašto ne vidimo super AI koja se širi po univerzumu?
Write comment (3 Comments) 
Još jedno poređenje brzina. Ovog puta porede se brzine ptica.
Opširnije: POREĐENJE BRZINE 3D | Ptice
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
