Naša galaksija Mlečni put leži na početku crveno-zeleno-plave strelice (svaka predstavlja dužinu od 200 miliona svetlosnih godina). Mi se nalazimo na granici između velike praznine niske gustine i galaktičkog jata Virgo, visoke gustine.
Pre ili kasnije (verovatno 2028.) Međunarodna svemirska stanica će prestati s radom, a inženjeri se spremaju da to bude kontrolisan proces. Međutim, to neće biti ni malo lak zadatak.
Istorija teorija (ima ih više) po kojima ljudi nisu bili na Mesecu je duga. Pojavile su se samo nekoliko godina nakon što je Armstrong ostavio otisak svoje čizme u prašini našeg nebeskog suseda.
Astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin spustili su se na površinu Mjeseca lunarnim modulom „Orao“ 20. jula 1969. godine, u 21 sat i 17 minuta po centralnoevropskom vremenu. Nepunih sedam sati kasnije obući će svoja svemirska odjela i zakoračiti na površinu našeg satelita, postavši prvi ljudi koji su nogom stupili na neko strano nebesko tijelo. Njihov kolega Majkl Kolins čekao ih je u komandnom modulu „Kolumbija“, u orbiti oko Mjeseca.
Od jula 1969. do decembra 1972. šest Apolo misija se uspešno spustilo na površinu Meseca. Ono što je od ovih misija ostalo na Mesecu suviše je malo da bi se videlo sa Zemlje čak i najjačim teleskopima. Ipak teleskopom možemo bar približno da pronađemo mesta sletanja.