Detalji
Kategorija: Misije

UAE asteroid 1

Svemirski program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja da gura punom parom. Nakon što su lansirali astronauta na ISS, poslali sondu 'Al Amal' u orbitu Marsa i pokrenuli razvoj lunarnog rovera 'Rashid', sada je na redu asteroidni pojas. Svemirska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAESA) planira da lansira ambicioznu sondu koja će posetiti ni manje ni više nego sedam asteroida Glavnog pojasa. Kao da to nije dovoljno, sonda će pokušati da sleti na posljednji sedmi asteroid. Iako detalji misije i konkretni asteroidi koje će ova misija posetiti još nisu objavljeni, jasno je da su UAE istraživanje Sunčevog sistema shvatili vrlo ozbiljno.

 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: TV Astronomija

np2

List of Nobel Laureates in Physics in History

Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine.

 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: TV Astronomija

Apolo17 4

Apolo 17 je bila do sada poslednja uspešna sa ljudskom posadom koja se uspešno spustila na Mesec i bila je zadnja misija čoveka koji je napustio orbitu oko Zemlje. 

U mnogo čemu oborila je rekorde prethodnih ekspedicija na Mesec. Ona je skupila najviše lunarnih uzoraka, tajala je najduže i prevalila najveće rastojanje na Mesecu. 

Pogledajte šta su astronauti misije otkrili na Mesecu. 

 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Zvezde

1

Koliko Sunce ima komšija u nekom bližem okruženju? Ako bi oko Sunca opisali sferu poluprečnika 5 parseka ili 16,3 svjetlosne godine, obuhvatili bi 76 zvijezda. Samo 9 od njih je dovoljno svijetlo da bi ih mogli vidjeti golim okom. Ovih 76 objekata je raspoređeno u 54 zvjezdana (ili stelarna) sistema. Otprilike polovina ovih zvijezda predstavlja solo sisteme, kao što je naše Sunce, dok su druga polovina binarni ili sistemi sa tri objekta. Nama najbliži sistem sa četiri zvijezde je izvan ove zamišljene sfere, nekih 19 svjetlosnih godina udaljen od nas. Na internetu je dostupno nekoliko kataloga nama najbližih zvijezda, a čini mi se da je ovaj najažurniji i najkompletniji: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nearest_stars_and_brown_dwarfs

 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Misije

7

Šta ti je reklama – neke misije budu lansirane i jednostavno zaboravljene, dok se o nekima sve zna iako su još u PowerPointu. Tako je bilo i sa 'BepiColombom'. Iako je odobrena još 2000, lansirana je tek 2018. i predstavlja zajednički evropsko-japanski planetni projekat. Iako čitava misija košta preko $2 milijarde, da li zbog cilja misije, Merkura ('najdosadnije planete', kako je neki smatraju), ili zbog politike (trke SAD-Kina, privatnih inicijativa, ljudskih posada itd.), tek čitava misija protiče ispod radara. Čak i ja, koji se trudim da pokrivam čitav japanski program, pisao sam o sondi samo u par navrata (recimo ovde). Došlo je vreme da ispravim propust, ako ništa onda zato jer je 4-tonska sonda prošle nedelje imala svoj prvi od mnogih susreta sa Merkurom. Plan je da se ova planeta proučava sa orbite punih 10 godina! (Ali Merkurovih. Naših oko 7.)

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Mars

1

Jedna od velikih žrtava svetlosnog zagađenja je zodijačko svetlo. Ako već postoji toliki ljudi koji nikada nisu videli Mlečni put sopstvenim očima jer ne mogu da uživaju u tamnom nebu, bolje da ne govorimo o ovoj pojavi. Zodijačko svetlo je raspršeno svetlo nejasno trouglastog oblika koje se može videti na dobrom delu neba bez Meseca neposredno pre izlaska Sunca u jesen ili nedugo nakon zalaska Sunca u proleće. Dugo vremena je poreklo zodijačke svetlosti, poznate i kao 'lažna zora', bilo misterija. Znalo se samo da se sastoji od vrlo finih čestica koje se nalaze u ekliptike – ravni u kojoj kruže planete pa otud i pridev 'zodijački' – koje raspršuju Sunčevu svetlost. No, šta bi mogao biti izvor tih čestica? Svi dokazi su ukazivali na komete kao na krivce. One su bili jedini poznati objekti koji su izbacivali materijal prilikom priblaska Suncu, stvarajući upadljive repove koje svi poznajemo. Konkretno, kratkoperiodične komete Jupiterove porodice su bile glavni osumnjičeni, jer su objekti koji seku unutrašnji solarni sistem i relativno se često fragmentiraju. Međutim, ubrzo se pojavila suparnička teorija: Sudari između asteroida Glavnog pojasa... 

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Jozef said More
    Navikli smo da nam svetlost uvek dolazi... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Da, kod mene isto. Gledam, znam da to... 1 dan ranije
  • Vladimir said More
    Koji je najduzi dan u godini je... 1 dan ranije
  • Duca said More
    Da li još neko ima "problem sa Mesecom"... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Svi jako svetli objekti (recimo Venera... 2 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno