Jula meseca ove godine napustio nas je Stiven Vajnberg (Steven Weinberg, 1933-2021) jedan od fizičara koji su oformili našu sadašnju sliku fundamentalne fizike i kosmologije. Priče o fizičarima takvog kalibra uvek su priče o lepoj fizici, a u ovom slučaju radi se i o interesantnom karakteru koji je imao izuzetan uticaj i u struci i van tehničkog kruga svoje struke. Opisaćemo prvo Vajnbergov uticaj na savremenu kosmologiju.
Interesantna je i pomalo zbunjujuća činjenica da bolje poznajemo površinu Meseca nego dna naših mora. Imamo preciznije karte Marsa nego površine Zemlje pod okeanima. Uopšte, slabo poznajemo dve trećine naše planete pokrivene velikim vodama.
Astronomi za razliku od drugih naučnika imaju samo jedan uzorak onoga što ispituju. Ne mogu proučavati više primeraka svemira da bi bolje razumeli naš. Ali su zato stvorili računarsku simulacije našeg univerzuma. Podešavanjem različitih aspekata simulacije, astronomi mogu videti kakvu ulogu u našem univerzumu igraju stvari poput tamne materije i tamne energije.
Dana 19. septembra ove godine Sunce se aktiviralo, pored izlazeće grupe pega AR2871 pojavila se velika protuberancija. Evo kako je to izgledalo kroz Lunt teleskop.
Letnje je doba i na noćnom nebu su zvezde koje zimi ne vidim. Ako već niste do sada uživali u pogledu na Coathanger sad je vreme da ovaj asterizam pronađete na nebu.
Nema direktne veze sa astronomijom ali je interesantno znati: kolika je prosečna godišnja plata u pojedinim zemljama. Znate li kolika su primanja u Japanu, Indiji, Italiji ili u Nemačkoj? Da li je plata veća u Luksemburgu ili u Španiji? Kolika je u Srbiji, a kolika u Hrvatskoj, Sloveniji….?
Jesen ove godine dolazi u sredu 22. septembra u 21 sati u 21 minut. To je 265. dan u godini (računajući i 22. septembar), a do kraja godine ostaje još 101 dana (zaključno s 31. decembrom).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
