Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
Ovo je jedno od 'onih' pitanja o kojima neki vole da razbijaju glavu, tipa 'koliko anđela može da stane na vrh igle' i slično. Priznajem, i ja sam bio u toj fazi ali sam je prevazišao, najviše pričajući sa ocem a kasnije čitanjem SF knjiga a još kasnije i ozbiljnije literature. Zato povremeno napišem ponešto i na te teme.
Imam mali ručni laser kojim uglavnom 'gađam' susedne zgrade. Pokušavao sam da mu nađem pametniju namenu – da ometam avione ili Međunarodnu orbitnu stanicu, da obeležim Mesec i slično, ali – ništa. Nigde se nije videla crvena tačka. Zašto?
Koji bi materijal uporediv sa nerđajućim čelikom mogao biti efikasniji i jeftiniji za 'SpaceX-ovu' raketu 'Starship'? Da li je prednost čelika samo u ceni? Koja vrsta nerđajućeg čelika se trenutno koristi za 'Starship'? Da bi stvarno razumeo zašto ga danas koriste, dobro je imati na umu da 'SpaceX' nije od početka koristio nerđajući čelik već ugljenična vlakna – čak su napravljeni i prototipovi.
Posmatranje prve formacije galaksija je jedan od najaktuelnijih trendova koji vlada u današnjoj astronomiji. Prije desetak dana imali smo veliku vijest da je Habl otkrio najstariju pojedinačnu zvijezdu čijoj je svjetlosti trebalo 12.9 milijardi godina da stigne do nas. Sada izgleda imamo i najudaljeniju galaksiju od koje svjetlost čekamo već 13.5 milijardi godina.
Verovatno znaš da su 'Voyageri', lansirani još 1977, poneli sa sobom zlatne ploče, 'poruke vanzemaljcima', koje zapravo predstavljaju svojevrsne vremenske kapsule. Na pločama se nalazi svašta: 115 slika i zvuci prirode, drevni i savremeni jezici (i srpski![1]), glas naciste Waldheima i Saganovog sina, muzika kroz vekove i Morzeova azbuka i gluposti tipa pismene poruke predsednika Kartera.
What did NASA's Curiosity rover discover on Mars? - Episode 1
Curiositi je NASA-in rover veličine automobila koji je uspešno sleteo na površinu Marsa 2012. godine, gde je uspešno istraživao i analizirao krater Gejl skoro 10 godina kako bi utvrdio da li je region nekada imao uslove pogodne za život. U ovoj prvoj epizodi serije Curiositi rover otkrićemo
NEVER SEEN BEFORE!!! Scientists discovered thousands of distant galaxies,JWST 1st image's background
Ovo je već čuvena fotografija. To je zvezda 2 MASS J17554042 + 6551277 (u prvom planu), a nalazi se 2.000 svetlosnih godina od Zemlje. Radi se o test fotografiji, ali NASA kaže da je slika toliko dobra da će Vebove optičke performanse „moći da ispune ili prevaziđu naučne ciljeve za koje je opservatorija izgrađena.
Ova priča počinje 6. aprila 2019. godine, kada je moja ekipa „Carpe Noctem“ pobedila na Mesijeovom maratonu, održanom na odmaralištu Letenka na Fruškoj Gori. Koliko je tu sreće bilo, pogotovo što smo se do samog kraja borili, i našli poslednji objekat samo par sekundi pre drugoplasirane ekipe. No, velike pobede nose za sobom i velike odgovornosti. Ova pobeda značila je da smo mi postali sudije na sledećem Mesijeovom maratonu. Prvo učešće, prva pobeda i prvi put sudije!
Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
Imam mali ručni laser kojim uglavnom 'gađam' susedne zgrade. Pokušavao sam da mu nađem pametniju namenu – da ometam avione ili Međunarodnu orbitnu stanicu, da obeležim Mesec i slično, ali – ništa. Nigde se nije videla crvena tačka. Zašto?
Koji bi materijal uporediv sa nerđajućim čelikom mogao biti efikasniji i jeftiniji za 'SpaceX-ovu' raketu 'Starship'? Da li je prednost čelika samo u ceni? Koja vrsta nerđajućeg čelika se trenutno koristi za 'Starship'? Da bi stvarno razumeo zašto ga danas koriste, dobro je imati na umu da 'SpaceX' nije od početka koristio nerđajući čelik već ugljenična vlakna – čak su napravljeni i prototipovi.
Posmatranje prve formacije galaksija je jedan od najaktuelnijih trendova koji vlada u današnjoj astronomiji. Prije desetak dana imali smo veliku vijest da je Habl otkrio najstariju pojedinačnu zvijezdu čijoj je svjetlosti trebalo 12.9 milijardi godina da stigne do nas. Sada izgleda imamo i najudaljeniju galaksiju od koje svjetlost čekamo već 13.5 milijardi godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
