Astronomi i drugi naučnici, a i najšira javnost s nestrpljenjem čekaju šta će nam o svemiru, njegovoj evoluciji, nastanku, nastanku galaksija, zvezda i svih svetova – reći podaci Svemirskog teleskopa Džejms Veb (James Webb space telescope – JWST). Vansolarne planete su mnogima najinteresantnije – u kontekstu njihovog nastanka i razvoja, ali još više zbog večnog pitanja – imali na njima života
Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas.
Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo.
Prvi ozbiljan pokušaj da se detektuje vansolarna planeta načinio je Hajgens u 17. veku. Međutim, ubrzo je shvatio da svojim skromnim teleskopom ne može postići dovoljno precizna posmatranja koja su u ovom slučaju od velikog značaja.
Starlink je tehničko odeljenje kompanije SpaceX, ali i mreža orbitalnih satelita namenjenih, između ostalog, pružanju Internet usluga čitavoj planeti, posebno onim delovima do kojih klasičan, kablovski Internet ne može da stigne: a to su brodovi, avioni, pustinje, planinske oblasti itd. Mreža je počela da se razvija 2015. godine, a prvi prototip satelita je lansiran, tj. ušao je u orbitu 2018. godine.
Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.
Danas mi je poseban dan.Naime, danas sam napravio svoje dvijetisućito promatranje i mjerenje Sunčeve aktivnosti. 2000! Dvije tisuće puta sam okrenuo teleskop(e) prema našoj zvijezdi i brojao Sunčeve pjege, bilježio fakule, promatrao umbre i penumbre, gledao vidi li se granulacija, uživao gledajući i evidentirajući kako se grupe pjega razvijaju, kako se dijele na više njih, kako nestaju i nastaju, vrebao ih na samom rubu Sunčeve ploče...
Posle intenzivnog i zgusnutog programa u Prijedorukoji je podrazumevao: zvaničan doček, odlazak u radio, držanje predavanja, demonstracije sa teleskopima, poseta biblioteci, razgovori sa publikom, itd. u povratku kući svratili smo u Banja Luku da predahnemo i napravimo rezime.
Nekoliko minuta pre deset sati u petak sreli smo se nas trojica, Miloš Gagić, Dušan Mrđa i ja kod stubića. Stubići - to su vam oni kod novosadskog PMF koji sprečavaju vozila da zađu dublje u područje univerziteta i tako remete mir i spokojno učenje studenata. Zatim je pred laboratoriju stigao kombi sa tečnim azotom koji se pario i dimio dramatično kao u filmovima misterije. To je baš izgledalo lepo.