Procenjuje se da je magnituda 5, zapravo najveći potres ikada koji je detektovan na drugoj planeti. NASAin lender InSight detektovao je taj potres na Marsu i to ga kandiduje za najjači ikada zabeleženi potres na drugoj planeti. Marsotres de desio 4.5.2022. godine, odnosno 1.222. marsovski dan misije. InSight je do sada detektovao više od 1.313 marsotresa od početka misije, odnosno od novembra 2018. godine kada se lender uspešno spustio na površinu Marsa. Najveći prethodno zabeleženi marsotres bio je, po procenama, magnitude 4,2 i detektovan je 25.8.2021. godine.
Juče, 9. maja u novosadskoj knjižari Zenit održan je pab kviz za studente fizike. Ali pre nego što nešto kažemo o samom događaju moramo da damo i neke napomene o mestu događaja.
Svako sletanje na Mars vrlo je teško jer Crvena planeta ima atmosferu, što znači da moramo da koristimo toplotni štit kako bi zaštitili lender i, usput, moramo da koristimo padobran. Ali ta atmosfera je vrlo tanka – manje od 1% Zemljine – tako da nije moguće zaustaviti lender za meko sletanju isključivo uz pomoć padobrana, već se mora pribeći drugim sredstvima – retroraketama ili 'erbegovima'. Ali, šta bi se dogodilo da koristimo samo padobrane? Kako bi izgledala kosmičks sonda? Pa, ne moramo da zamišljamo, jer je 19. aprila Marsov dron 'Ingenuity' preleteo padobran i leđni termoštit – backshell – tokom svog 26. leta. –kapsule koja ga je, zajedno s roverom 'Perseverance', donela na površinu Marsa. Leđni termoštit i padobran sletili su na dno kratera Jezero 18. februara 2021. i od tada leže tamo, iako se padobran lagano pomerio zbog slabašnog Marsovskog povetarca.
Da nema kretanja tektonskih ploča života na Zemlji ne bi bilo. Ili, kako reče Bil Brajson u svojoj „Kratkoj istoriji“, možda bi života i bilo, ali fudbala svakako ne bi. Zašto?
Zemljina površina je stalno menjala oblik tokom stotina miliona godina. Kontinenti su se formirali i nestajali, miglirali i povremeno se spajali i formirali superkontinent.