Od kako je otkriven Mlečni put, što je zasluga Galiljeva, njegova veličina je opsedala astronome. Koliko li je on velik, bilo je golicavo je pitanje, ali kako odgovoriti na njega kada ne postoji metar za merenje širine naše galaksije. Zato su se vršili samo grube procene i uvek se do sada ispostavljalo da su one ispadala isuviše grube.
Maglina Rozeta (Rosetta) spada u red najvažnijih objekte astrofotografa, a koja je popularna i među astrofizičarima koji na njoj unapređuju svoja znanja o nebeskim telima i njihovoj evoluciji.
Ovakve snimke smo do sada dobijali sa LASCO koronografa svemirske solarne opservatorije SOHO....NOAA je danas podelila prve slike sa kompaktnog koronagrafa (Compact Coronagraph- CCOR-1), solarnog teleskopa na novom satelitu GOES-19. Koronograf CCOR-1 prati spoljašnji sloj sunčeve atmosfere, koronu da bi predvideo izbacivanje koronalne mase (CME), sa Sunca.
Jedan od uslova neophodnih da bi se sa Zemlje moglo videti potpuno pomračenje Sunca je da prividni lik mladog Meseca biva jednak ili veći od lika Sunca. U sadašnjem trenutku evolucije sistema Zemlja – Mesec i samoga Sunca ovaj uslov je ponekad ispunjen, a kada to nije slučaj moguće je videti prstenasto pomračenje. Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?
"Uperio sam svoj teleskop u galaksiju Andromeda na 10 sekundi, 10 minuta i 10 sati da vidim koliko detalja možemo otkriti o ovom dubokom svemirskom objektu.
... Ali zato sada imamo novih misterija, pa tako znamo da prstenovi polako iščezavaju. Jasno je, odmah se nameću pitanja: zašto i kako? Sve četiri gigantske planete Sunčevog sistema imaju svoje prstenove, samo što su prstenovi Jupitera, Urana i Neptuna tamni, a Saturnovi svetli. Sačinjeni su uglavnom od ledenih čestica veličine od zrna prašine do velikih grudvi leda.