U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.
Od početka kosmičkog doba, ponovna upotreba elemenata kosmičkih letilica bila je nužna za smanjenje ogromnih troškova misija. Ustvari, isprva se mislilo da je najprirodniji način povratka iz kosmosa spustiti se vertikalno istom raketom kojom se uzletelo (treba samo pogledati stripove poput ikoničnog Flash Gordona ili 'Tintina na Mesecu' iz '53.). Ali realnost jednačine Ciolkovskog dovela je do otrežnjenja od ovih snova u korist raketa sa jednokratnim stepenima, efikasnijim i lakšim za izgradnju. S druge strane, tehnologija 50-ih jednostavno nije ogućavala automatsko spuštanje prvih raketnih stepeni, sem ako nisu nosili ljude, ali čak i tada je to predstavljalo veliki izazov. Zato nije čudno što su prvi projekti za ponovno korišćenje elemenata raketa uključivali upotrebu jednostavnih padobrana ili krilatih letilica koje bi iskoristile atmosferu za povratak kući.
Ovo je spiralna galaksija sa prečkom u sredini. Malo se o njoj zna. Nalazi se 161 milion svetlosnih godina daleko od nas i sad je vidimo kakva je bila u vreme dinosaurusa. Posmatrana sa Zemlje ona se nalazi u sazvežđu Ursa Major (Veliki medved). Njena magnituda iznosi 13,1 i da bi se videla potreban je solidan teleskop.
DR. ANĐELKO GLIVAR s prijateljima podno njegove Zvjezdarnice na Kamenjaku (Gornja Stubica) dana 17.06.2020. u predvečerje svjedočio je kratkotrajnoj pojavi kometa stoljeća.
U nedelja, 21. juna 2020. dogodiće se magija prirode: pomračenja Sunca. Biće to prstenasto pomračenje, ono kada Mesec poklopi Sunčev disk, ali tako da se i dalje vidi oreol Sunca iza Meseca. To je zato što će prividno disk Meseca biti manji od diska Sunca (a što zavisi od udaljenosti Meseca od nas, posmatrača).
Za mesec dana, Nasin rover 'Perseverance' poletiće na Mars. Misija, ranije poznata jednostavno kao 'Mars 2020', ima za cilj potregu za biomarkerima u stenama kratera Jezero. No on se neće ograničiti na proučavanje ove regije Crvene planete, već će morati da prikupi uzorke kako bi ih smestio u 36 epruvete koje će biti prikupljene do kraja decenije i donešene na Zemlju. A 'Preseverance' treba da bude prva od tri sonde koje čine veliki projekt 'Misple Return Mission' ili MSR (MarsSample Return). Ostale dve misije će biti izvedene zahvaljujući saradnji Nase i Evropske kosmičke agencije (ESA) prema šemi '26-26-31', koja označava da će se obe sonde biti lansirane 2026. na takav način da uzorci stignu na Zemlju 2031. Razlog odabira 2026, plus što još uvek ima dovoljno vremena za razvoj i izgradnju sondi, je taj što je prozor za lansiranje 2026. na Mars posebno dobar. Ove dve sonde su SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Plan je konceptualno jednostavan: Nasina sonda će sleteti krajem 2028. u krater Jezero i istovariti evropski rover koji će skupljati uzorke koji su ostali iza 'Perseverancea' –koji će, a možda i neće potrajati do tada – evropski rover će uzorke smestiti u američku raketu koja će poleteti i stići do Marsove orbite.Tamo će evropski orbiter ERO preuzeti kontejner s uzorcima i poneti ih na Zemlju, gde će dospeti u septembru 2031. Retko komplikovan plan, ali ...
Najmanja velika raketna kompanija na svetu – Rocket Man koju želi da pobedi milijardere
Pre dva meseca jedna mala raketna kompanija, smeštena u kalifornijskoj pustinji, dobila je od Nase ugovor vredan $76 miliona kojim se obavezuje da će do kraja 2022. odneti na Mesec devet naučnih instrumenata plus mali rover. Nije loše za privatnu kompaniju od samo 8 stalno zaposlenih i malog preduzetnika koji se takmiči sa svetskim milijarderima ko će napraviti sledeću veliku letilicu za vladu. Njegovo ime je David Masten.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
