Danas, ponedjeljak 21.XII 2020., u 11:02 završava jesen i počinje zima. Zima će trajati 88 dana, 23 sata i 35 minuta i trajati sve do 20.III 2021. u 10:37 kada će početi proljeće.
Nakon šest godina, 'Roskosmos' je lansirao drugu raketu 'Angara A5', najmoderniju i najtežu raketu dostupnu danas u Rusiji. 'Angara A5'/'Briz-M' uzletela je 14. decembra 2020. u 03:50 po našem s rampe broj 1 (PU-1) kosmodroma Pleseck. Cilj ove probne misije, krštene kao A5-2LM, bio je postavljanje tereta u geostacionarnu transfernu orbitu nakon četiri paljenja gornjeg stepena 'Briz-M'. Teret, nazvan IPM ili IPM-2, u teoriji je sličan onom koji je u prvij misiji 'Angara A5' postavila u orbitu 23. decembra 2014. Međutim, postoje glasine da je ovo lansiranje moglo da ponese i neki tajni vojni objekat u orbitu . Ovo je bilo 106. lansiranje u orbitu 2020. i 15. u Rusiji ove godine, što je neobično niska brojka (zemlja je lani izvela 20 orbitnih lansiranja). Bilo je to i treće lansiranje u porodici, računajući let 'Angara 1.2PP' u julu 2014. (ovde bi mogla da se dodaju i tri lansiranja južnokorejske rakete 'Naro 1'/KSLV-1, rakete bazirane na lakoj verziji 'Angare').
Zima ove 2020 stiže 21. decembra u 11 sata i 02 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 356. dan u godini. Do kraja godine ima još samo 10 dana (ne računajući i dan dolaska zime). Ako još niste pisali Deda Mrazu, požurite!
Kad su u pitanju američki špijunski sateliti, svi prvo pomisle na KH-11 'Kennen/Crystal', ogromne kosmičke teleskope s ogledalima nalik Hubblovom usmerenim u Zemlju. Ali postoje i drugi špijunski sateliti koji su, iako ne toliko poznati, jednako važni ili važniji za obavještajne službe. Među njima su i 'Orioni', grupa satelita smeštenih u geostacionarnoj orbiti koja je sposobna da direktno presreće telefonske pozive ili razmenu podataka između WiFi mreža i vojnih sistema poput radara ili projektila. Možete li da zamislite da sve to možete da napravite s udaljenosti od 36.000 km s točnošću od stotinjak metara? To bi trebali da rade 'Orioni'. Da biste mogli da hvatate ove signale na tako velikoj udaljenosti potrebna vam je velika antena, toliko ogromna da se u svemir može preneti samo presavijana. Uprkos tome, govorimo o velikom satelitu koji zahteva tešku raketu, kao što je slučaj s ULA-inom 'Delta IV Heavy'.
„Nakon niza raznolikih tema o kojima su govorili istraživači iz Instituta za fiziku u Beogradu, finale prve sezone serijala „Vrt fizike“ posvećeno je komunikaciji nauke. Uz lavinu zabluda, teorija zavere i pseudonaučnih verovanja koja narasta ovih dana, epizoda odgovara na pitanje kako odoleti pseudonauci.