Izložba „Šta se krije ispod ravnice“, otvorena 29. novembra ’24. u Narodnom muzeju Zrenjanin, nije obična izložba. To je biblioteka kamenih zapisa starih desetine i stotine miliona godina i više. To je priča o fosilima biljaka i životinja, iskopanim na Fruškoj Gori i vojvođanskoj ravnici koju priča sama priroda. To je priča bez reči. Tu je slovo A sloj izumrlih algi od pre 1,8 milijardi godina koji se nataložio i skamenio u prastarom moru. Sada nam se pokazuje kao odlomak neke stene, iskinut list iz neke stare knjige. Slovo Š su kosti izumrlih vrsta iz vremena poslednjeg ledenog doba. Dok se sve to posmatra i sluša kao da oživjava istorija Fruške Gore i Panonske ravnice.
Na ovoj novoj slici načinjenoj NASA-inim Svemirskim teleskopom James Webb, galaktika, koja zbog svoje sličnosti s meksičkim šeširom širokog oboda nosi nadimak Sombrero, više je nalik streličarskoj meti!
Oštre, jasne oktobarske noći pune su nebeskih eksponata. Pronađite Pegaza, letećeg konja iz grčkog mita, da biste precizno odredili gusta globularna zvezdana jata i galaksije, i nastavite da pratite poglede iz svemira na M15, NGC 7331 i galaktiku Andromeda.
Perseverance Captures ‘Googly Eye’ Transit of Phobos
Pomračenje se dogodilo 30. septembra ove godine tokom 1285. dana misije Nasinog rovera Perseverance. Taj rover je inače lansiran 30 jula 2020. a na Mars je sleteo sledeće godine, 18. februara u krater Jezero.
Danas se malo razvedrilo i pokušao sam nači komet sa GSO Newtonom, onako, za uspomenu, jedan snimak i što je tu je (pa da sam pošten, bolje i neznam....!) Moglo se ga videt i u okularu, kojeg sam pred par dana nabavio, to je neki zoom okular od 8-24 mm od SVBONYja i mogu reči, da pokažeš ostalima na kakvim javnim opazovanjima, dobar je. Eto, dosta od mene, držite se mi vi tamo!
Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda.Tkanje od koga je sačinjen svet nema ničeg zajedničkog sa onim kako nam stvarnost izgleda.
Sudbinu Sunca danas istraživači, astrofizičari, astronomi i drugi, čitaju na nebu, i to posmatrajući i proučavajući živote belih patuljaka. Fizika tih zvezda se dobro poznaje: one sagorevaju vodonik koji fuzijom prelazi u helijum, ali kada vodonika ponestane zvezde se naduju, prošire se stotinu puta i tako postanu crveni giganti.
Koristeći Svemirski teleskop James Webb, astronomi su otkrili prvi "Einsteinov cik-cak", sliku jednog kvazara na kojoj se on vidi projiciran čak šest puta. Takvo što je bilo moguće zahvaljujući učinku kojega je 1915. g. predvidio Albert Einstein i kojega zovemo gravitacijska leća. Ovo opažanje bi moglo pomoći znanstvenicima da stanu na kraj jednoj kozmološkoj krizi.
"Dobrodošli na naš kviz iz opšte kulture! 🧠🎉 Pripremite se za uzbudljivu avanturu znanja gdje testiramo vaše vještine i zabavljamo vas raznolikim kvizovima. Pridružite nam se svake sedmice dok istražujemo različite teme, postavljamo izazovna pitanja i stvaramo zajednicu entuzijasta koji vole testirati svoj um. Pretplatite se kako ne biste propustili ni jedno uzbudljivo izdanje. Spremni ste za kvizovsku groznicu?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
