"Moj 7-godišnji sin me zamoli da snimim svemirski video, koji pokazuje "stvarne" veličine Sunčevog sistema. Dok pokušavam, shvatam da je zapravo nemoguće prikazati sistem u pravom razmeru, poštujući veličine, udaljenosti i vremena. To je nešto što nikada do sada nisam shvatio.
Zatim sam počeo da menjam video iz „prave solarnog sistema prave veličine“ u „objašnjavanje zašto je nemoguće napraviti solarni sistem prave veličine“.
Zima ove, 2022. godine, stiže 21. decembra u 22 sata i 48 minuta (po našem vremenu / SEV). To je 355. dan u godini. Do kraja godine ima još samo 10 dana (ne računajući i dan dolaska zime). Ako još niste pisali Deda Mrazu, požurite!
Rukovodilac IPA projekta ELECTRA, i direktor astronomske opservatorije u Baji, dr Tibor Hegediš je napisao stručni rad o razvoju astronomije na području Severne Bačke u Mađarskoj, uz očekivanja da će i sa naše strane neko dati svoj prilog o razvoju astronomije u vojvođanskoj Bačkoj.
Nakon tri godine, gotovo u dan tačno, ponovo smo otišli u Baju. Baja je sedište istoimenog okruga u mađarskoj županiji Bač-Kiškunj. Za nas je taj grad važan jer se u njemu nalaze naši partneri i prijatelji iz IPA projekta Electra.
"... kada su u pitanju svemirski programi, ali i aerokosmotehnika uopšte. Od aviona do raketnih pogona kada su u pitanju misije van planete Zemlje. ... u samom razgovoru, bavili smo se, ne samo misijama na Mesec, već i potencijalnoj mogućnosti, to jest, nemogućnosti misije na Mars, kao i do ostalih planeta i satelita u našem sunčevom sistemu. Poseban deo razgovora posvetili smo teorijskim pogonima i o čemu vodeći umovi sveta razmišljaju kada se govori o hipotetičkim interstelarnim putovanjima u budućnosti.
Ima tako pametnih mladih ljudi, ali to sam već i ranije govorio. Uglavnom sinoć se 36 njih sa Departmana za fiziku novosadskog PMF okupilo u Kafe knjižari Zenit, (Njegoševa 24, Novi Sad) na trećem Pab kvizu. Iz nekog razloga tim ljudima nije dosta da svoje znanje pokazuju na ispitima nego to žele da rade i u drugim zgodnim prilikama, recimo u kvizu.
Kad pogledamo zvezde na noćnom nebu ne vidimo nikakve zrake koji izviru iz njihovih središta, ali ipak često crtamo zvezde sa tim kracima. I simbol zvezde je šiljat. Interesantno u tome je što takvi zraci uopšte ne postoje – iako se i na fotografijama vide.
Bez ikakve namere, nekako spontno, ušao sam u fazu vrlo interesantnog, čak inspirativnog haosa i ludila. I to na dva nivoa. Prvi se tiče tehnologije, a drugi spoznaje.
Da bi se nosio sa eksponencijalnim rastom podataka koji će ubrzano nastaviti da se povećavaju zbog kvantnog računarstva, digitalizacije i sličnih stvari metrički sistem posle tri decenije dobija svoje prvo ažuriranje. Istovremeno, ova količina podataka počinje da se približava najvišem opsegu prefiksa koje trenutno koristimo.