http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/star/supernova/2009/13/image/a/

Eksplozija supernove jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru: kada jedna jedina masivna zvezda eksplodira kao supernova, njena luminoznost (rečeno jezikom fizike - snaga) poveća se toliko da zvezda, dok je u tom stadijumu, može za to vreme da izrači više energije nego sve ostale zvezde u čitavoj galaksiji! Tom prilikom za samo nekoliko nedelja zvezda oslobodi toliko energije koliko će naše Sunce izračiti tokom čitavog svog života. 2005. godine u sazvežđu Ribe dogodila se jedna takva kolosalna eksplozija: u spiralnoj prečkastoj galaksiji, sa kataloškom oznakom NGC 266, eksplodirala je jedna njena članica.

Međutim, ovaj impresivan događaj zapravo je počeo 1997. godine. Teleskop „Habl" (Hubble Space Telescope), Nasin ljubimac, na mestu buduće eksplozije fotografisao je izuzetno luminozan objekat apsolutne magnitude -10,3, za koji je procenjeno da je mase približno jednake stotini masa Sunca.

Problem teoretičarima predstavljala je činjenica da je ova zvezda bila isuviše mlada da bi došla do stadijuma supernove. Jedno od mogućih rešenja sastojalo se u pretpostavci da je supernovu (sa oznakom SN 2005gl) formirao par zvezda iz binarnog sistema, koje su se jednostavno „stopile", i zato izgledaju luminoznije i mlađe, u ranijem životnom stadijumu, nego što zaista jesu.

Pretpostavlja se da je sada SN 2005gl najverovatnije crna rupa, mase jednake najmanje deset-petnaest masa Sunca.

Naša Zemlja dovoljno je udaljena od supernove da joj eksplozija ne naudi: 215 miliona svetlosnih godina ipak je bezbedno rastojanje.

Na slikama može se videti predak supernove fotografisan 1997. godine „Hablom", sama supernova 2005. godine (havajska W. M. Keck Observatory), i nestanak zvezde („Hablova" fotografija iz 2007. godine). Na najvećoj fotografiji (The Puckett Observatory) prikazan je položaj supernove u galaksiji NGC 266.

(J2000) R. A. 00h 49' 50s,02, Dec. +32° 16' 56",80.