Sve do prve četvrtine XX veka smatralo se da su svi do tada zapaženi magličasti spiralni objekti, tzv. »spiralne magline«, deo naše galaksije. Međutim, 1924. godine američki astronom Edvin Habl (Edwin Hubble) dokazao je da su mnogi od njih u stvari galaksije, locirane zapravo mnogo dalje, van Mlečnog puta, i da je zato i sam kosmos mnogo prostraniji nego što se do tada smatralo.

Veći snimak: http://www.eso.org/public/outreach/press-rel/pr-2003/phot-33-03.html

Ovi bledi objekti bili su poznati i ranije, mada njihova prava priroda još dugo nije bila jasna: francuski astronom Šarl Mesije (Charles Messier, 1730-1817.) formirao je katalog ovih objekata, dobro poznat i takmičarima na Mesijeovim maratonima.

M 66 je 66. objekat u katalogu ovog slavnog astronoma, ali ima i drugu katalošku oznaku - NGC 3627. Smeštena u sazvežđu Lav, ova spiralna lepotica u svom centru ima izrazito ispupčeno jezgro. Na fotografiji se mogu videti divovske prašnjave trake. Takođe, kroz disk galaksije mogu se uočiti i oblasti ispunjene relativno toplim vodonikom, koji je jonizovan zračenjem brojnih jata mladih zvezda. Pretpostavlja se da se mlade zvezde formiraju u jezgru ove galaksije visokom stopom. Ova galaksija ima spiralne krake izvrnute iznad ravni same galaksije, najverovatnije zbog gravitacione interakcije sa svojim susedima.

Rektascenzija 11h 20m 15.0s, deklinacija +12° 59' 30'', udaljenost oko 25 miliona svetlosnih godina u sazvežđu Lav.