Drugog novembra 1978. na Zemlju su se posle, do tada nadužeg kosmičkog leta od 140 dana, vratili sovjetski kosmonauti Vladimir Kovaljonok i Aleksandar Ivančenkov. Odmah po dolasku u Zvezdani grad primio ih je načelnik medicinske službe Kosmičkog centra.
Posle kraćeg razgovora, pokazao im je dugačak spisak svih lekara sa kojima će tokom narednih nedelja imati preglede i konsultacije. Videvši sa koliko lekara će morati da ima posla, Kovaljonok se pobuni i reče da njemu toliko lekara nije potrebno jer se oseća izvanredno. Kako je to izgovorio, izdao ga je njegov vestibularni sistem. Njemu treba duže vremena da se prilagodi uslovima zemljine gravitacije, tako da se Kovaljonok, nakratko izgubivši ravnotežu, zaneo udesno.
Videvši to načelnik medicinske službe reče:
“U pravu si, tebi ne treba toliko lekara”.
Rekavši to precrtao je samo jednog lekara na spisku – ginekologa.
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike.
Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč".
Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike.
Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”.
Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut".
Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1".
Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
