Juče, 6. februara, svanuo je najlepši četvrtak ove godine, idealan da čovek malo otputuje u Kulpin. Što smo mi Vobanisti i uradili. A sa sobom smo poveli autobus učenika Isidorine gimnazije iz NS. A u Klupinu nam se pridružilo dvadesetak učenika gimnazije Jan Kolar sa domom učenika iz Bačkog Petrovca i horda učenika osnovaca iz OŠ Jan Amos Komenski iz Kulpina. Razume se samo po sebi, ovi mali su bili najglasniji. I njih sve interesuje.
Da, na posmatranje je došlo i nekoliko glumaca koji u Kulpinu snimaju neku jako važnu, značajnu i interesantnu TV seriju, televizijski hit današnjice, samo ja nisam uspeo da zapamtim koju. Ali o glumcima ćemo malo posle.
| U Kulpinu ima Poljoprivredni muzej, koji se nalazi u sastavu Muzeja Vojvodine, čine ga dva dvorca sa pomoćnim zgradama, koja su sagradili članovi vlastelinske porodice Stratimirović u drugoj polovini 18. veka i prvoj polovini 19. veka. Veliki dvorac je dobio današnji izgled prilikom restauracije 1912. godine od strane porodice Dunđerski u čijem je vlasništvu od kraja 19. veka. Poslednji obimniji radovi na restauraciji velikog dvorca obavljeni su 2009. godine, kada je u ovom objektu postavljena izložba stilskog nameštaja koji potiče iz dvorca u Čelarrevu, koji je takođe pripadao porodici Dunđerski. Kompleks je okružen parkom koji se prostire na površini od 4,5 ha sa retkim i zaštiienim biljnim vrstama. Park ispred dvorca je uređen u stilu francuske vrtne arhitekture, dok je iza dvorca engleski stil. Kompleks sa oba dvorca, parkom i ukrasnom ogradom je 1970. godine zaštićen kao kulturno dobro, a 1991. godine, odlukom Skupštine AP Vojvodine proglašen spomenikom kulture od velikog značaja. |
Dakle u Kulpinu se nalaze dva dvorca iz 18. veka, a u istom kompleksu je i Poljoprivredni muzej u sastavu Muzeja Vojvodine. Taj muzej je sjajan. U njemu su prikazani način obrade zemlje i industrija između dva svetska rata. Ali, oba na upečatljiv način prikazuju koliko je mehanizacija i obrada napredovala u poslednjih 80 - 90 godina. Pa to je neverovatno. Tamo u muzeju su neke drljače, sejalice, grabulje i ko će zapamtiti kakva još oruđa iz prve polovine prošlog veka, a sva ona danas nam izgledaju toliko čudno da nije jasno kako su ljudi razvijali proizvodnju sa tako nečim od drveta, pruća i kanapa sa nešto metala. A videli smo i neke mašine od čelika koje izgledaju kao neki predmeti iz Zvezdanih ratova. Potpuno nestvarno. U jednom kutku videli smo i butnu kost mladog lokalnog mamuta koji se u Kulpinu obreo pre nekih 5000 godina.
E sad, u jednom dvorcu Dunđerskih snima se ta TV serija koju sam pomenuo. Dakle, napravili su haos tamo. Nismo mogli da uđemo u dvorac jer je unutra sve ispreturano i sve puno kablova, reflektora, garderobe i raznih drugih televizijskih špecija. Uglavnom, šetaju se glumci u kostimima s početka prošlog veka i razgovaraju mobilnim telefonima. Eto, a nama govore da su mobilni telefoni izmišljeni danas. Kako danas, kada su se koristili i pre 60 godina. Zatim smo videli da se u Kulpinu nalazi Varoška bolnica iz Beograda. Eto i to je za potrebe te serije tako priređeno.
Uglavnom, došli su neki iz te menažerije da gledaju kroz teleskop. E dakle, što su se zaprepastili kad su videli Mesec! A nama bilo drago. Posle su nas zvali ko hoće da se slika sa njima. Neki zaista otišli, a meni to bilo malo čudno jer su se pravi, veliki ljudi nalazili tu pored teleskopa. To su oni koji znaju od čega je svet napravljen i po kojim zakonima se sve dešava i o tome pišu stručne i naučne radove. Glumaca ima svuda koliko vam srce želi, ali naučnika baš i nema. A da ne kažem šta ko ima da kaže i kako. Ne znam, meni je zanimljivije da pričam s ovim našim astronomima i fizičarima čak i kad o ceni jabuka govore.
E kad smo kod priče, došao jedan veseli čovek iz te TV za naš sto dok smo se malo grejali u jednoj prostoriji. Vreme je bilo vedro i sunčano, ali do zla boga hladno, pa smo ulazili povremeno u tu prostoriju. Dakle, došao lik i kaže: „A je l vi znate koje su četiri reči najvažnije u univerzumu? Vi ste astronomi pa da vam kažem“ i onda dodao meni „A ti, nemoj da me slikaš“. E to što je uslikan ga je poremetilo, pa je morao da krene ispočetka: „A je l vi znate koje su četiri reči najvažnije u univerzumu? Samo nemoj da me slikaš“. A mi, naravno ne znamo i čekamo da nam on saopšti, samo nismo dočekali. Ponovo je krenu ispočetka, a onda se pojavio jedan njegov kolega i tiho, vrlo tiho mu rekao „Izađi napolje“. I ovaj se zaista odteturao napolje, ali je već kroz pet minuta ponovo došao. Ali opet nam se nije dalo da čujemo veliku istinu univezuma jer je ponovo bio pozvan da izađe. I nakon toga više ga nismo videli! Šta je s njim bilo, ne zna se.
Sve je to bilo zanimljivo i uzbudljivo, jer retko kad imate prilike da vidite neko snimanje, pogotovo sa kostiminarim glumcima koji kao da su došli iz prošlog veka… samo, naš domaćin Filip nam se poverio. Kaže, „Snimanje će se završiti u aprilu. Uf, jedva čekam, da ponovo imamo mira ovde“
Gledali smo Mesec (on je u ovakvim prilikama idealan za širu publiku), malo Veneru koja ovih dana baš blješti, zatim smo gledali kroz termalnu kameru, nešto pričali zainteresovanoj publici, dobro se smrzli i to je to. I eto, već se sve završilo.
ALBUM FOTOGRAFIJA (289 FOTOGRAFIJA)
|
 |
POGLEDAJTE CEO ALBUM FOTOGRAFIJA (289 fotografija)