Do sada smo u okviru projekta VoBaNISTA u Mađarsku išli četiri puta, ako ne računamo nekoliko putovanja najužeg tima koji je vršio tehničke pripreme za ceo projekat. Ovog vikenda smo u Mađrasku, u Baju, išli zadnji put, jer projekat se bliži kraju i – nema više. Zato je ovo bila dobra prilika za sumiranje rezultata o čemu je sa naše strane na konferenciji govorio rukovodilac tima Dušan Mrđa. Kristina Bikit Šreder je pričala o naučnim eksperimentima i merenjima izvršenim visoko u atmosferi gde su instrumenti bili poslati balonom, a Miloš Gagić je publici ukratko, ali opet detaljno, izložio čitav postupak izrade moderne astrofotografije, pa i više od toga. Sve je pomenuo, od raznih tipova astrofotografije, preko potrebne opreme za snimanje, pravljenja pojedinih tehničkih frejmova, pa do softvera i konačne finalizacije fotografije.
U zvaničnom delu svečanosti govorio je gradonačelnik Baje. Ako se izuzme prof. Bikit koji govori mađarski, mi ostali iz Vojvodine ništa ga nismo razumeli. Ipak, svima nama je bilo drago što nam se obratio.
Imali smo priliku da vidimo najveći meteorit pronađen u Mađarskoj. To je ozbiljno parče nekada većeg kamena, teško 16 kilograma, ako sam dobro upamtio. Njega su, i ne znajući o čemu se radi, neki neimari posebno obradili i otuda mu je jedna strana tako glatka.
Moram ovom kratkom izveštaju dodati i moj, lični, osvrt na neke, inače krajnje sporedne detalje, ali detalje koji su na mene ostavili trajan utisak. To je valda zato što se u praktičnu stranu astronomije ne razumem naročito pa posvećujem više pažnje nekim drugim stvarima. Naime, večera je bila kraljevska, sastavljena od pedeset jela. A kad smo već kod gastronomije pomenuću i da je naša obavezna, takoreći tradicionalna poseta Čardi Andrić kraj Sombora bila više nego uspešna. Reći ću samo da su kuvari čarde prevazišli sva očekivanja.
Nego da se vratim u Baju. Dr Tibor Hegadiš, naš domaćin je koloritan lik kakvih malo ima na ovim prostorima. Čovek postiže i ono pred čim bi i čitavi organizacioni timovi ustuknuli. On je i organizator i prevodilac i moderator i fotograf i fizički radnik i vozač i, naravno, jedan od cenjenih mađarskih astronoma. Inače, gde god, bar u Srbiji da zađete među astronome, bili oni profesionalci ili amateri – svi za njega znaju jer je čini se svuda na neki način prisutan. Čak se i kugla solidno. Da, i to je postalo uobičajeno da ujutro pre polaska kući odigramo mini turnir u kuglanju. Iskreno, nemam pojma ko je pobedio, a to izgleda da nije ni važno. Ili su, možda svi pobedili, pa čak i oni koji su prvi put hitnuli kuglu. Ja sam je nekoliko puta i sam bacio, a kakav takav uspeh sam postigao tek kada su mi objasnili da one čunjeve ne treba da izbegavam nego da ih gađam. A meni bilo neprijatno da ih tako lepo poslaganje rušim i pravim nered.
Evo slika:
|
|
