Milos Milosavljevic, Translator

Tatjana Jevdjic, Reviewer

00:00

(Muzika) Negde tamo u ogromnom svemiru sigurno postoji bezbroj drugih planeta koje vrve od života, ali zašto ne vidimo nikakve dokaze toga? Ovo je čuveno pitanje koje je postavio Enriko Fermi 1950: "Gde su svi oni?" Teoretičari zavere tvrde da nas NLO-ovi stalno posećuju, samo se izveštaji prikrivaju, ali iskreno, nisu baš ubedljivi. Ali to ostaje prava zagonetka. Prošle godine Keplerova svemirska opservatorija je otkrila stotine planeta oko obližnjih zvezda i ako uzmete u obzir taj podatak, izgleda da bi moglo biti pola biliona planeta samo u našoj galaksiji. Ako jedna u 10.000 ima uslove koji mogu da podrže neki oblik života, to je i dalje 50 miliona planeta sa mogućim životom baš ovde u Mlečnom putu. I evo zagonetke. Naša Zemlja nije nastala sve do 9 milijardi godina posle Velikog praska. Nebrojene druge planete u našoj galaksiji trebalo bi da su nastale ranije i dale šansu životu da se razvija milijardama ili sigurno barem milionima godina pre nego što je nastao na Zemlji. Da je samo nekoliko njih izrodilo inteligentni život i počelo da stvara tehnologije, te tehnologije bi imale milione godina na raspolaganju da razvijaju svoju složenost i moć. Na Zemlji smo videli kako dramatično tehnologija može da se ubrza za samo 100 godina. Za milione godina, inteligentna vanzemaljska civilizacija je mogla lako da se raširi po celoj galaksiji, možda stvarajući džinovske artefakte za skupljanje energije ili flote svemirskih brodova za kolonizaciju ili veličanstvena umetnička dela koja ispunjavaju noćno nebo. Na kraju krajeva, pomislili biste da bi otkrili svoje prisustvo, namerno ili ne, pomoću neke vrste elektromagnetnih signala. Pa ipak ne vidimo nikakav ubedljiv dokaz o tome Zašto? Pa, postoje brojni mogući odgovori, neki od njih prilično mračni. Možda je jedna, super inteligentna civilizacija zauzela galaksiju i zavela strogu tišinu radio talasa jer se plaši svake moguće konkurencije i samo sedi i čeka da uništi sve što postane pretnja. Ili možda nisu tako inteligentni ili je možda evolucija inteligencije sposobne da stvori sofisticiranu tehnologiju mnogo ređa nego što pretpostavljamo. Ipak, desila se samo jednom na Zemlji za 4 milijarde godina. Možda je to čak bila neverovatna sreća. Možda smo mi prva takva civilizacija u našoj galaksiji. Ili možda civilizacija nosi sa sobom seme svog sopstvenog uništenja u nemogućnosti da kontroliše tehnologije koje stvara. Ali postoje još brojni mogući odgovori. Za početak, ne tražimo toliko uporno i trošimo ništavne sume novca na to. Samo delić zvezda u našoj galaksiji je bliže ispitan u potrazi za intresantnim signalima. I možda ne gledamo u dobrom pravcu. Možda, kako se civilizacije razviju one brzo otkrivaju komunikacione tehnologije koje su mnogo sofisticiranije i korisnije od elektromagnetnih talasa. Možda se sva aktivnost odvija unutar nedavno otkrivene misteriozne tamne materije ili tamne energije, koja izgleda da sadrži najveći deo mase svemira. Ili možda tražimo u pogrešnoj razmeri. Možda su inteligentne civilizacije shvatile da život, na kraju, čine samo složene šeme informacija koje su u interakciji jedna sa drugom na prelep način i to može da se odvija efikasnije u maloj razmeri. I prema tome, kao što su se na Zemlji veliki stereo uređaji smanjili u lepe, male ajpode, možda se inteligentni život, da bi smanjio prostor koji zauzima u okruženju, smanjio u mikroskopske razmere, tako da Sunčev sistem možda vrvi od vanzemaljaca, ali ih prosto ne primećujemo. Možda su same ideje u našim glavama oblik vanzemaljskog života. Okej, to je luda pomisao. Vanzemaljci su me naterali da je kažem. Ali super je što ideje izgleda da imaju svoj sopstveni život i da nadživljavaju svoje tvorce. Možda je biološki život samo prolazna faza. U sledećih 15 godina mogli bismo početi da dobijamo prave spektroskopske informacije sa obližnjih planeta koje će otkriti koliko su one spremne da prime život. I u međuvremenu SETI, agencija za traženje vanzemaljskih inteligencija, objavljuje svoje podatke javnosti tako da milioni građana naučnika, možda uključujući i vas, mogu da uključe moć gomile u potragu. Ovde na Zemlji su uradili neverovatne eksperimente u pokušaju da stvore život od nule, život koji je vrlo različit od DNK oblika koje znamo. Sve ovo će nam pomoći da razumemo da li svemir vrvi od života ili smo tu samo mi. Bilo koji odgovor, na svoj način izaziva strahopoštovanje, jer čak i ako smo sami, činjenica da mislimo i sanjamo i postavljamo ova pitanja, može se ispostaviti kao jedna od najvažnijih činjenica o svemiru. I imam još jednu dobru vest za vas. Potraga za znanjem i razumevanjem nikada ne dosadi. Ne. U stvari je suprotno. Što više znate, to neverovatnije svet izgleda. Lude mogućnosti i neodgovorena pitanja su ono što nas gura napred. Zato ostanite radoznali.