Iz Vikipedije

Аутор: "Thane Plambeck"

HORTON KONVEJ (1937 — 2020) je engleski matematičar koji se bavio konačnim grupama, teorijom čvorova, teorijom brojeva, komibinatornom teorijom igara i teorijom kodiranja. Doprineo je raznim granama zabavne matematike; najznačajniji izum iz te oblasti je nazvan „Igra života”. Konvej je prvu polovinu svoje duge karijere proveo na Univerzitetu Kembridž, u Engleskoj, a drugu polovinu na Univerzitetu Prinston u Nju Džersiju, gde je stekao titulu profesor emeritus

Konvej je rođen u Liverpulu. Zaiteresovao se za matematiku još kao dečak; majka je govorila da je već sa četiri godine znao da izrecituje brojeve koji odgovaraju stepenima dvojke. Od jedanaeste godine želeo je da postane matematičar.

Posle završenog šestog razreda, Konvej je upisao koledž Gonvil i Kiz Univerziteta u Kembridžu s ciljem da uči matematiku. Kako je u prethodnoj školi važio za „veoma introvertnog adolescenta”, rešio je da iskoristi polazak na Kembridž kao priliku da postane ekstrovertnija ličnost.

Diplomu osnovnih strudija stekao je 1959, a zatim je izabrao da se bavi istraživanjima u teoriji brojeva uz pomoć mentora Harolda Davenporta. Nakon što je pronašao rešenje Davenportovog nerešenog problem inspirisanog idejom da se svaki broj zapiše kao zbir petih stepena, Konvej je počeo da se interesuje za beskonačne redne brojeve. Izgleda da se njegov interes za igre pojavio tokom osnovnih studija matematike na Kembridžu, kada je postao strastveni igrač bekgemona tako što je provodio sate i sate igrajući partije s kolegama. Po odbrani doktorata 1964, najpre je postao asistent, a zatim i profesor na koledžu Sidni Saseks u okviru Univerziteta u Kembridžu.

Nakon što je napustio Kembridž 1986. godine, preuzeo je mesto šefa katedre za matematiku na Univerzitetu Prinston, koje je nosilo ime Džona fon Nojmana.

KONVEJEVA IGRA ŽIVOTA

Konvej je posebno poznat po kreiranju njegove igre Igra života, jedan od ranih primera ćelijske automacije. Njegovi inicijalni eksperimenti u tom polju su bili urađeni papirom i olovkom, mnogo pre nego što su lični kompjuteri postojali.

[…] Iz toga su ishodile stotine kompjuterskih programa, veb sajtova i artikala. To je srž rekreacijone matematike. Postoji širok članak posvećen uređivanju i katalogovanju raznih aspekata igre. Od najranijih dana bila je favorit u komjuterskim laboratorijama zbog teoriskog interesa i kao praktična vežba u programiranju i prikazivanju podatak. Tada je Konvej rekao da zapravo mrzi Igru života — uglavnom zato što baca senku na stvari koje je on uradio i smatra dubljim i bitnijim. Bilo kako bilo, igra je pomogla pokretanju nove grane matematike, polje ćelijskog automata.