E moj Boris, isto to sam prošao i ja. S tim što se moj Mićo zvao Nikola a deda Mile je bio Stojić. Padanja u pol noći i kukanja, to je po defaultu stanje u sobi :-) Plahte, brijanje...ma kopija Kliničkog centra u Beogradu. Aj drž se i proći će. Sad mi je smiješno, al tad nimalo! Zaboravi se sve! Savjet - drž' se mladih sestrica, iz 100 razloga, vidjećeš i sam! :-)