Juče je počela 15. Međunarodna Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama u Kopenhagenu,počela,a da niko ne zna kako će završiti i kuda će nas odvesti.Da li će vodeće svetske sile preuzeti izvršnu odgovornost i konačno preduzeti konkretne mere za izlazak iz krize koja nas sve može odvesti u priču bez povratka.Da li će se naći kompromis između velikih i malih i srazmerno i efektima koje je proizveo razvoj i jednih i drugih podeliti odgovornost i izvršiti zaduženje za finansijsko rešavanje sveobuhvatnog problema. Pre tri večeri sam prisustvovao predavanju "Kriza klime",dr.Vladimira Jankovića na upravo održanom Festivalu nauke u Beogradu.Prvo me je začudila katastrofalna zainteresovanost koja se svela na nekih 50-60 slušalaca ne računajući one koji su slušali sva druga predavanja.Elem,fakti koje je profesor Janković izneo su zaključno sa 2000.-om godinom,dakle ne obuhvataju najznačajnije promene 2005. na Grenlandu i Antarktitku kao i 2007. na oba pola. Neverovatno koliko je svet nejedinstven i nezainteresovan za problem koji je toliko evidentan.Kažu da naredna nedelja u Kopenhagenu treba da da rezultate jer dolaze ministri i šefovi vlada zemalja učesnica.Ne znam koliko jesam ili nisam u pravu ali to su ipak ljudi političkog establišmenta koji su jako malo ili nimalo upoznati sa problemom globalnog zagrevanja i koji je za njih zanimljiv onoliko koliko im služi u svrhu promovisanja. Nadam se ipak da smo toliko svesni da ovu planetu ostavimo ispravnu narednim generacijama koji će se prema njoj odnositi onako kako zaslužuje.