Nakon višemesečnih govorkanja, sada je to zvanično. Nasin budžet za 2013. predstavlja pravu katastrofu za istraživače solarnog sistema u sledećoj dekadi. Ne samo da će biti otkazane sve misije na Mars – uključujući i međunarodnu „ExoMars“ – već neće biti lansirana nijedna skupa misija – tipa Flagship – u sledećih najmanje deset godina.

Novac za planetna istraživanja redukovan je sa \(1.500 miliona u 2011. godini na \)1.193 miliona, što će sprečiti razvoj bilo kakve nove misije ne računajući one koje su već planirane (MAVEN, OSIRIS-REx i jedna misija Discovery programa[1] koja će tek biti odabrana tokom ove godine). Za sve ovo krivac je samo jedan (pored evidentne krize): svemirski teleskop James Webb (JWST), koji je prerastao u jedan od najskupljih naučnih projekata u istoriji i koji je još jednom spašen od otkazivanja injekcijom od 628 miliona dolara (prošle godine je dobio 519 miliona). Lansiranje ove crne rupe Nase zakazano je (ako Bog da) za oktobar 2018. godine.

Budžet za Nasine naučne misije. James Webb se spašava na račun istraživanja solarnog sistema.

Nasin budžet za planetne misije u narednim godinama. Program za istraživanje Marsa doživeće najjači udarac.

Prikaz troškova Nase za planetna istraživanja od 2011. do 2017. godine. Cifre od 2014. do 2017. predstavljaju samo procene.

U narednih 10 godina nigde se ne vidi misija JEO za proučavanje Jupitera i Evrope, kao ni robota za prikupljanje uzoraka Marsovog tla. Naravno, NASA će nastaviti da održava svoje vođstvo u istraživanju Sunčevog sistema, ali uskoro će zlatno doba istraživačkih sondi, koje smo tako zdušno pratili, biti završeno – i to jako brzo. I što je najgore, niko ne zna da li će se ikad više oporaviti. Budžetske proajekcije za period posle 2013. razorne su naročito u sektoru svemirskih sondi, iako NASA planira zaokret krajem dekade (živi bili pa videli...) Do tada, NASA se nada da će napraviti novi program za istraživanje Marsa, koji će biti baziran na sondama iz programa Discovery i New Frontiers. I da, da ne zaboravim: od 2015. godine program lunarnih istraživanja biće definitivno zatvoren (vidi tabelu). SAD, znači, definitivno dižu ruke od našeg prvog komšije.

Međutim, Nasin budžet planiran za nauku u suštini ostaje nepromenjen, što je dobra vest obzirom na vremena u kojima živimo. Ustvari, izdvajanja za astrofiziku će od \(631 milion u 2011. porasti na \)673 miliona. a za osmartanje Zemlje će se sa \(1.722 miliona popeti na 1.761 milion.

Program letova sa ljudskom posadom drži se velike rakete SLS i kapsule MPCV kao glavnog stožera u budućnosti. Za te sisteme NASA zahteve \)2.769 milijardi, i nada se da će do 2017. svake godine kapnuti nekih 2,9 milijardi. Do tada se očekuje da će SLS izvesti svoj prvi let, mada nikome nije jasno kako ako se bude održao ovakav tempo finansiranja. Konkretno, SLS će dobiti \(1.340 miliona u 2013. (u 2012. će dobiti \)1.503 miliona), dok će Orion–MPCV dobiti \(1.000 miliona (u 2012. \)1,143 miliona), uključujući i pare za probni let bez posade 2014. godine (ETF–1). Komercijalni program subvencionisanog nošenja tereta na ISS i razvoja letilica sa ljudskom posadom porašće sa \(406 na \)830 miliona, što svakako predstavlja pobedu pristalica privatnog svemirskog programa.

Plan ukupnog budžeta Nase do 2017. godine.

Neke od Nasinih misija u narednim godinama.

Teška dvostepena raketa SLS – Space Launch System. Imaće 2 šatlova bistera, a broj motora RS-25 centralnog bloka variraće od 3–5 u zavisnosti od potrebne snage. Za sada, planiraju se tri konfiguracije.

Ukratko, u očekivanju da Senat i formalno usvoji nacrt ovog budžeta, NASA tvrdi da je nivio predviđenog finansiranja vrlo sličan onom iz 2012, što se smatra svojevrsnim uspehom. Nažalost, istraživanje solarnog sistema trpeće jedan od najvećih zastoja u istoriji agencije nauštrb svemirskog teleskopa James Webb. Zato im je bolje da se bar bace na dovršavanje tog nesrećnog teleskopa, inače se bojim da će se na kraju ispostaviti da su sve ove žrtve bile uzaludne.