GEOLOGIJA
Geologija je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje. Pokušava da objasni kako je Zemlja formirana i kako se menja. Naučnici koji se time bave zovu se geolozi. Oni proučavaju tlo, stene, planine, reke, okeane i druge delove Zemlje. Takođe, geologija obuhvata i izučavanje građe drugih (terestričkih, tj. “zemljolikih”) planeta, pa se naziv može proširiti na pojam planetarne geologije. Reč geologija je nastala od grčkih reči γη (Gea = Zemlja) i λογος (nauka) (rasprava, diskusija).
 |
|
Tektonske ploče (kliknite da se uveća)
|
Za razliku od ostalih terestričkih planeta, Zemljina je kora podeljena na 8 većih i dvadesetak manjih tektonskih ploča koje plutaju na otopljenom omotaču. Teorija koja opisuje ovo kretanje naziva se Tektonika ploča.
|
Osam je velikih tektonskih ploča:
- Severno Američka
(Severna Amerika, severozapadni Atlantski okean i Grenland)
- Južno Američka (Južna Amerika i jugozapadni Atlantski okean)
- Antarktička (Antarktik i tzv. Južni Okean)
- Evroazijska
(severoistočni Atlantski okean, Evropa i Azija bez Indije)
- Afrička (Afrika, jugoistočni Atlantski okean i zapadni Indijski okean)
- Indijsko-Australijska
(Indija, Australija, Novi Zeland i većina Indijskog okeana)
- Istočnopacifička ili Nazca (istočni Tihi okean uz Južnu Ameriku)
- Pacifička ili Tihookeanska (veći deo Tihog okeana i istočna Kalifornija)
|
Dva su glavna procesa odgovorna za kretanje ploča: stvaranje nove kore od magme koja izvire iz vulkanskih pukotina na dnu okeana i podvlačenje jedne ploče ispod druge. Vruća novostvorena kora nastaje na okeanskim grebenima, zatim putuje po okeanskom dnu do ruba te ploče, do zone podvlačenja, nakon čega ponire u omotač gde se uništava. Ploča koja ponire otapa se u omotaču i tako ga hladi. Tektonske ploče kreću se brzinom 5 do 10 cm u godini.
Susedne ploče mogu se sudarati i stvarati nove planinske vence, pa su tako Himalaji nastali sudarom Indijskog podkontinenta sa Evroazijskom pločom, Andi sudarom Južno Američke i Nazca ploče, a Rocky Mountains sudarom Tihookeanske i Severno Američke ploče. Na nekim mestima ploče klize jedna pored druge. Primer ovakvog kretanja je San Andreas Fault u Kaliforniji (SAD).
Zemljotresi u Japanu i okolini (istorija)Zemljotres koji se desio u Japanu je samo jedan od statističkih podataka koji će ući u istoriju razornih zemljotresa u takozvanom vatrenom prstenu (Ring of fire). Vatreni prsten prestavlja najtrusniju zonu na svetu. Skorašnji zemljotesi koji su pogodili Novi Zeland, Čile i Najnoviji u Japanu imaju jednu zajednočku stvar, a to je način nastanaka potresa. Oni su izazvani kretanjem masivne Pacifičke tektonske ploče. Pacifička ploca je najveća, najbrza i najsmrtonosnija Tektonska ploča na svetu. Japan je smesten na samom spoju Pacifičke, Filipinske i Okotoske tektonske ploče. Na samom spoju Pacififičke i Okotoske ploče je Marijanski rov, najdublji rov u Pacifiku sa dubinom od 11022 metra.
Granica izmedju Pacifičke i Okotoske ploče je subdukciona zona gde pacifička ploča ulazi ispod Okotoske ploče. Mnogi jaki zemljotresi su nastali bas u ovom delu. Neki od njih drze rekorde u jačini, kao sto je zemljotres na Kamčatki 1737 godine čija je jačina bila izmedju 9 i 9,3 stepeni po rihteru i 1952. godine 9 stepeni po Rihteru. Još vrlo snažnih zemljotresa je nstalo bas subdukcijom Pacifičke ploče u blizini Kurilskih ostrva 15.11.2006 godine magnitude 8,3 stepeni po Rihteru, na ostrvu Hokaido 26.9.2003. godine magnitude 8,3 stepeni po rihteru. GPS merenja su pokazala da se Okotoska ploča rotira u smeru kazaljke na satu, sto znači d aide u sustre Pacifičkoj tektonskoj ploči koja je u fazi subdukcije pod gore navedenu ploču. Brzina rotacije je oko 0,2 stepena na million godina.
Područje Tokija, koje redovno potresaju razorni zemljotresi, nalazi se iznad dela ploče zaglavljenog između evroazijske, pacifičke i filipinske ploče.
U dolini Kanto u kojoj se nalazi glavni grad Japana živi četvrtina stanovništva arhipelaga, ili više od 30 miliona ljudi. Ona se nalazi 300 km severozapadno od granice tih triju tektonskih ploča.
Deo ploče, dužine od stotinak kilometara i širine 25 km, odvojio se od pacifičke ploče pre 2 ili 3 miliona godina
Pretpostavlja se da je glavni uzrok tog odvajanja fragmenta ploče bio sudar dveju lanaca podmorskih planina na nivou Japanskog rova, oko 200 km istočno od Tokija.
Tokijo je uvek bio mesto jako razornih potresa, posebno 1703., 1855. i 1923 kada je u potresu magnitude 7,9 po rihterovoj skali poginulo i nestalo više od 140.000 ljudi, a srušeno je i izgorelo više od 600.000 kuća.
Kliknite na crtež
Shodno svemu navedenom, skorašnji potres u Japanu, nije nikakva neočekivana stvar. Naime, morao se desiti pre ili kasnije. Od poslednjeg razornog potresa je proslo 88 godina, a 68 godina od pretposlednjeg. Epicentar potresa je bio upravo Marijanski rov gde je spoj tri tektonske ploče sa cetvrtom koja je samo fragment. Na tako “klimavom” terenu, vrlo je tesko raditi prognozu mogucih jakih potresa jer rizik za njima nikad ne izostaje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
