Sedimo sinoć u restoranu prof. Mrđa i ja. Prijatno je vreme, oko nas mladi momci se prave važni pred devojkama, a one se razdragano smeju. Milina je biti u takvom društvu. Pričamo o uticaju gravitacije na rakete i profesor mi pokazuje matematiku kojom je izračunao ubrzanje koju letelica dobija kada zavije oko planete. Ja se pravim da sve razumem, a u jednom momentu on pita: Jesi li gledao First Man? – Ne, pa zar se daje kod nas?
 |
 |
| Prof. Mrđa i matematika. Sve je jasno! | |
Ispostavilo se da predstava počinje za 15 minuta. Tako mi odosmo da vidimo film.
Older Rick Armstrong: Mom, what's wrong?
Janet Armstrong: Nothing, honey. Your dad's going to the Moon.
Približavamo se velikom jubileju, 50-toj godišnjici stupanja čoveka na Mesec. Novi film o tom grandioznom događaju imao je premijeru 29. avgusta u Veneciji, a u SAD je krenuo da se vrti po bioskopima 12. oktobra. Zove se First Man, a kod nas se prikazuje pod nazivom Prvi čovek na Mesecu. Bar tako je ubeležen u srpskoj Vikipediji. U drugim, okolnim Vikipedijima, još uvek nema nikakvog prikaza ovog filma. Iz nekog razloga u Vikipediji, čak na četiri mesta naziv našeg satelita je napisan malim početnim slovom. Šteta.
Film opisuje najznačajnije događaje iz života Nila Armstronga, a vezano za njegovu čuvenu posetu i mali korak. Režirao ga je Dejmijen Ser Šazel, mladi 33-godišnji američki režiser koji se inače već ubeležio u vlasnike Oskara (za film La La Lend).
Armstronga glumi kanadski glumac i muzičar (i pomoćnik konobara u svom restoranu u Kaliforniji), Rajan Gozling (Ryan Gosling). Film traje 141 minut, a koštao je tu negde između 60 i 70 miliona dolara.
Film je dobio solidne ocene, mada su one ipak isuviše skromne po mom sudu. Na IMDB je dobio ocenu 7,7/10, u Rotten Tomatoes 88%, a na Metacritic 84%. Svaku tu ocenu ja bih povećao za deset posto.
Može biti da je film pomalo nerazumljiv onima koji ne znaju baš ništa o istoriji osvajanja Meseca, jer se sastoji od sekvenci između kojih protiče više godina. Kažem, prikazani su najznačajniji događaji, na izgled međusobno ne puno povezani. I zaista tokom projekcije bar šest gledalaca je napustilo salu. Ali to su zalutale duše kojima su po ukusu i obrazovanju bliže cirkuske predstave nego biografsko-istorijski film, pa ih razumem.
Gledalac koji makar delimično poznaje redosled događanja u trci za osvajanje Meseca sa uživanjem posmatra kako se nižu poznate scene. A to je maestralno urađeno. Važno je samo, ako još niste gledali taj film, da gledanju pristupite bez predrasuda i bez jasnog očekivanja jer će vas film pomalo iznenaditi. U svemu on je malo drukčiji od onog što verovatno očekujete. Ima puno vrlo krupnih kadrova i mnogo naglašenih zvučnih efekata koje ponekad zameni totalna tišina. Tokom filma smenjuju se opuštene i spore scene sa dramatičnim, pa i tragičnim epizodama. Zbog toga je film dinamičan i gleda se sa velikom pažnjom. Režiser se majstorski poigrava sa njom. Nakon drame, sledi opuštanje.
Ali da ne prepričavam film, gledajte ga i sami. Obavezno na što većem ekranu i sa glasnim zvukom. Tek tada verno doživite jezu nekih scena.
Još neki filmovi
Blade Runner 2049 - kratak prikaz
Interstelar: poseta prvoj planeti
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike